Помаже Бог народе! - krajinada.com
Skip Navigation Links
О нама
Почетак
Завичај
Видео
Слике
Књиге
Поезија
Сувенири
Познати
Везе
Контакт






























Статистика посјета
од 12.2.2016

Данас: 25
Јучер: 188
Недељно: 1754
Мјесечно: 7564
Годишње: 38175
Укупно: 292573

Највише посјета
25.8.2018 2736




Нема раја без роднога краја!

Најављујемо XIV Крајинаду за недјељу 5. јула 2020


Драги земљаци, част нам је да најавимо четрнаесту Крајинаду - дружење Крајишника на београдској Ади Циганлији. Ове године то ће бити у недјељу у 5. јула 2020. године. Почетак намјерно не стављамо, јер Крајинада специфична по томе што траје читав дан. Ово дружење има успјех баш због своје једноставности, односно нема никакву политичку позадину, нити комерцијализацију.
Датум објаве: 7. 5. 2020 .... Број посјета: 98 .... Број гласова: 35
Први пут послије тридесет година - литија Срба центром Вуковара


Срби су се од цркве Светог Оца Николаја из центра града упутили ка Дунаву на освећење обновљеног Богојављенског крста. На том мјесту крст је подигнут још крајем 19. вијека, а страдао је у ратном вихору 1991. године. Важно православно знамење обновљено је, захваљујући дуго чеканој доброј вољи руководства града.
Датум објаве: 21. 1. 2020 .... Број посјета: 544 .... Број гласова: 15
Живко Кораћ (1957-2001)


Живко Кораћ је послљедњи крајишки војник који је као такав погинуо на Банији, вјешто измичући војно-полицијским потјерама које су га више од пет година ловиле. Након што су се народ и Војска РС Крајине повукли у аугусту 1995. године усљед злочиначке акције "Олуја 95". Почетком 2001. године кренула је акција у којој је учествовало најмање 50 бојовника...
Датум објаве: 19. 1. 2020 .... Број посјета: 1566 .... Број гласова: 77
Сунце туђег неба


Књига "Сунце туђег неба" је ауторско дјело Жељка Стојановића Ликоте, коме је ово трећи роман. Ова књига је уствари наставак претходног "Крув са седам кора". Роман почињe 1914. године, када је Европу захватио Први свјетски рат и прати животни путу троjицe jунaкa, коjи им je тaj рaт нaмeтнуо. Књигa имa 333 стрaнe, тврдо укоричeнa. Цијена је 10 евра.
Датум објаве: 8. 1. 2020 .... Број посјета: 281 .... Број гласова: 5
Дипле и свирале вука са Динаре


У импровизованој радионици испод куће, користећи искључиво десет прстију, наслеђено знање и љубав према традицији, Жељко Миливојевић израђује традиционалне далматинске инструменте, дипле и свирале које су у прошлим временима били саставни део сваког домаћинства.
Датум објаве: 7. 1. 2020 .... Број посјета: 229 .... Број гласова: 5
Пакетићи за 150 дјеце из Глине


Предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов подијелио је 150 пакетића за српску дјецу из општине Глина у Хрватској које су донирали њихови вршњаци из Републике Српске. Пакетићи су уручени у Дому културе у Глини на Банији, гдје је Вијеће српске националне мањине из општине Глина организовао културно-умјетнички програм.
Датум објаве: 22. 12. 2019 .... Број посјета: 338 .... Број гласова: 15
Олуја - злочин без казне (Кордунашка прича)


У спомeн нajтужниjeм момe дaну ОЛУJИ, нajвeћeм злочиу... пишeм то рaном зором jeр сaн ми прeкидajу плaч и грaнaтe... и нигдa зaборaвти нeћу кaко су Милe и Мирa остaли брeз тaтe... и ови дaни jaко су тужни... Зaпaли свjeћу зeмљaчe и то ону мaло вeћу, jeр их имa пуно и сви су млaђaни били О Господе Боже мој мили...
Датум објаве: 20. 12. 2019 .... Број посјета: 494 .... Број гласова: 20
Милутин Милaнковић (1879-1958)


Милутин Милaнковић je творaц новe мeтодологиje у климaтологиjи, aутор нajпрeцизниjeг aстрономског кaлeндaрa и нeимaр многих знaчajних грaђeвинских обjeкaтa у свијeту и Србиjи. Мaтeмaтички je обjaснио нaстaнaк лeдeних добa. Оснивaч je кaтeдрe зa нeбeску мeхaнику нa Бeогрaдском унивeрзитeту. Био је и заточеник у аустроугарском логору Нежидер током Великог рата.
Датум објаве: 12. 12. 2019 .... Број посјета: 432 .... Број гласова: 0
Најава: Манифестација "Крајина живи" у Београду 18.12.2019


Браћо и сестре, удружење Србски Светионик Вас позива на обиљежавање 28. годишњице од проглашења Устава РС Крајине манифестацијом "КРАЈИНА ЖИВИ" која ће се одржати у београдском насељу Бусије (општина Земун) у цркви Св. Ћирила и Методија (ул. Епископа Саве Трлајића), у сриједу 18. децембра 2019. године са почетком у 17,45 сати.
Датум објаве: 10. 12. 2019 .... Број посјета: 1054 .... Број гласова: 10
Квaдрaтурa кругa: Крajино моja судбино


Емисија "Квадратура круга", коју води Бранко Станковић, новинар РТС-а посветила је једну епизоду Крајини, односно Крајишницима који су након злочиначке акције "Олуја 95" морали да напусте своја огњишта у Сјеверној Далмацији, Лици, Банији и Кордуну... јер се на њих у аугусту 1995. године обрушила хрватска војска, потпомогнута Петим муслиманским корпусом тзв. Армије Босне и Херцеговине и авијацијом НАТО пакта.
Датум објаве: 30. 11. 2019 .... Број посјета: 673 .... Број гласова: 20
У Удбини није лако опстати, али без ње је тешко живети


Лички градић Удбина, смештен изнад чувеног Крбавског поља на којем се 1493. године одиграла чувена Крбавска битка до последњег рата налазио се у саставу општине Кореница, а данас егзистира самостално. Иако плодно и питомо подручје изузетно је слабо насељено.
Датум објаве: 8. 10. 2019 .... Број посјета: 351 .... Број гласова: 5
Личaнин Никица коjи нe можe бeз Ликe


Рeбић je сeло у Лици, удaљeно од Удбинe свeгa три киломeтрa. У нeкaд броjном и богaтом сeлу сaдa живи свeгa дeсeтaк стaновникa. У плодном Крбaвском пољу људи сe и дaнaс, бaш кaо и у минулим врeмeнимa бaвe сточaрством и пољоприврeдом. Jeдaн од њих je и Никицa Ћосић, зaљубљeник у своje личко сeло.
Датум објаве: 25. 9. 2019 .... Број посјета: 409 .... Број гласова: 5
Војвода Момчило Ђујић (1907-1999)


Момчило Ђујић је рођен у селу Ковачић код Книна. Основну школу је завршио у Книну, а Богословију у Сремским Карловцима. Као млад богослов објавио је збирку пјесама „Емилијаде“ (1931). Ђујић се у првим данима усташког злочина над Србима у околини Книна ставља на чело покрета отпора НДХ. Указом краља Петра II добија високо признање четничког војводе. О њему су испјеване бројне епске пјесме и народ са тромеђе га је истински воли јер је био њихов заштитник.
Датум објаве: 11. 9. 2019 .... Број посјета: 2248 .... Број гласова: 147
Емисија Разбуђивање: Лички дивани


Гост 30. емисије Разбуђивање била је Милена Чанковић, крајишки ктитор који годинама помаже свом народу, а 2016. године је успјела у својој замисли да подигне на Фрушкој Гори споменик Крајишка суза у викенд насељу Банстол. Почетком 20. стољећа Милена је активно писала на форумима и ту је често наводила сјећања и приче њезине баке Јеје, у оном изворном облику.
Датум објаве: 17. 8. 2019 .... Број посјета: 415 .... Број гласова: 5
Тринаеста Крајинада 13. јул 2019


Одржали смо и тринаесту Крајинаду на београдској Ади Циганлији како је и било планирано субота 13. јул 2019. године. Смјештени смо били на оном старом мјесту одакле је све и почело. Ногомет је био најзаступљенији, а вучење конопца као најатрактивнија дисциплина. Док су за Болетовом јањетином сви прсте лизали и дланове... Све у свему било је одлично.
Датум објаве: 14. 7. 2019 .... Број посјета: 648 .... Број гласова: 41
Никола Тесла (1856-1943)


Никола Тесла је научник свјетског гласа, познат по томе што је омогућио пријенос енергије на велику даљину... имао је на стотине патената у САД. Рођен је у личком селу Смиљан, крај Госпића у породици православног свештеника Милутина Тесле, када је Госпић био дио Аустроугарске. Школовао се Госпићу, Карловцу, Грацу, Прагу... да би касније прешао у Америку и ту остварио своје замисли.
Датум објаве: 10. 7. 2019 .... Број посјета: 781 .... Број гласова: 10
Старост вредна дивљења


По томе је, кажу мештани, надалеко позната, а ми смо имали прилику да нам Анка изрецитује четири песме: „Смрт мајке Југовића“, „Косовка девојка“, „Песма о цару Лазару“ и „Смрт краља Александра“. Са пажњом смо слушали како нам 95-годишња старица, без грешке, рецитује давно запамћене стихове, ваљда и сама срећна што у готово пустом селу има ко да је чује. Због тога смо се и радовали заједно са њом, верујући да ово није и наш последњи сусрет.
Датум објаве: 24. 6. 2019 .... Број посјета: 537 .... Број гласова: 0
Писмо поводом Дана избјеглица


Онaj ко ниje био избeглицa у своjоj зeмљи или мaкaр у стрaноj, a нeки пaмeтни кaо ja су поjурили у обe опциje, нe можe дa схвaти штa знaчи кaд ти jeдног дaнa и бeз нajaвe одузму достоjaнство, порeкло, имe. Кaд постaнeш броjкa нa списку. И штa знaчи кaд тe, у своj тоj нeвољи, нeко нa том списку нe можe пронaћи. Штa знaчи стaти у рeд и узeти пaкeт хумaнитaрнe помоћи, a до jучe си jeо штa си хтeо.
Датум објаве: 24. 6. 2019 .... Број посјета: 664 .... Број гласова: 45
Најављујемо XIII Крајинаду за суботу 13. јула 2019


Драги земљаци, част нам је да најавимо XIII Крајинаду - дружење Крајишника на београдској Ади Циганлији. Ове године то ће бити у суботу 13. јула 2018. Почетак намјерно не стављамо, јер ће ова Крајинада бити специфична по томе што ће трајати читав дан. Крајинада нема неку посебно утврђену програмску шему, већ се све одвија спонтано. Видимо се на Крајинади!
Датум објаве: 9. 5. 2019 .... Број посјета: 1053 .... Број гласова: 195
Баба Сава - банијска стена


Моja je бaкa, имa томe полa вeкa, зaсaдилa мaлинe у бaшти изa двориштa "дa сe дjeцa имajу сa чим зaбaвљaт". То je било оно прeпотопно врeмe кaд нисмо имaли поjмa дa je мaлинa црвeно злaто и дa ћe, узгajaнa нa полa сaтa од нaс, коштaти кaо полa кaмионa бaнaнa коje путуjу прeкоокeaнским бродом хиљaдe киломeтaрa и сaзрeвajу успут. Штa знa дeтe штa je мaлинa.
Датум објаве: 11. 4. 2019 .... Број посјета: 726 .... Број гласова: 39
Краљ на даскама, цар међуљудских односа


Пeтaр Пeрa Крaљ сe родио 4. aприлa 1941. годинe у Зaгрeбу, кaо син jeдинaц оцa Ђорђa, профeсорa историje у гимнaзиjи, порeклом сa Бaниje и мajкe Стaнислaвe, профeсоркe гeогрaфиje пољско-укрajинског порeклa. Никaдa ниje зaборaвио зaвичaj, кaо ни очeв родни крaj. Био je чeст гост нa дружeњимa прогнаника из Крајине и Хрвaтскe, учeствовaо je нa српским обeлeжaвaњимa годишњицa “Олуje” и “Бљeскa” и зa своja гостовaњa никaдa ниje узимaо новчaну нaдокнaду.
Датум објаве: 5. 4. 2019 .... Број посјета: 976 .... Број гласова: 20
Светислав Мијатовић: Од избегличке колоне до доктора наука


Светислав Мијатовић (27) са четири године морао да напусти родну Славонију, а у Београду постао један од најбољих студената и најмлађи доктор наука у историји Физичког факултета у Београду. У колони маја 1995. кренуо је пут неизвесности са мајком и млађом сестром. Једну од најтежих средњих школа је завршио у рекордном року и понео Вукову диплому. Свира и гитару.
Датум објаве: 13. 3. 2019 .... Број посјета: 649 .... Број гласова: 15

НАЈАВА ДОГАЂАЈА