Помаже Бог народе! - krajinada.com






























Статистика посјета
од 12.2.2016

Данас: 244
Јучер: 497
Недељно: 2854
Мјесечно: 9680
Годишње: 34454
Укупно: 134629

Највише посјета
15.6.2018 1304


Нема раја без роднога краја!

Црква Светог Спаса на Цетини врелу


Лепоте цетинског краја надалеко су познате, а само село Цетина још из далеке удаљености привлачи пажњу свих оних који, случајно или намерно, пролазе овим крајем. Природне лепоте и богато историјско наслеђе један су од најчешћих разлога посета овом живописном селу, смештеном на западним обронцима планинске лепотице Динаре, која је овај крај закрилила својом величанственошћу.
Датум објаве: 21. 6. 2018 .... Број посјета: 907 .... Број гласова: 5

Крш у Жагровићу изнедрио многе знамените људе


У селу Жагровић код Книна мештани се још увек не предају и надају се да ће обновити некада бујан живот у овом месту. Недалеко од Книна, на свега неколико километара у правцу северозапада, налази се село Жагровић у којем су Срби били и остали већински народ. Данас их је, истина, неупоредиво мање, али некако ипак опстају.
Датум објаве: 16. 6. 2018 .... Број посјета: 1006 .... Број гласова: 47

Црква Св. Георгија у Боботи


Данашњи православни храм у Боботи изграђен је 1778. године. Градња цркве почела је 15 година раније, а сама црква освећена је на храмовну славу, Ђурђевдан 1778. године од стране осечког пароха Јована Миковића. Одлука о градњи овог православног храма донесена је 1762. године у време сеоског кнеза Јована Недељковића, а тада су изабрани и четири тутора: Стоић Милинковић, Данило Ћирић, Стојан Лесковац и Никола Патковић.
Датум објаве: 16. 6. 2018 .... Број посјета: 37 .... Број гласова: 0

Храм светог пророка Илије у Ђеврскама


Ђеврске су село у далматинској Буковици, а налазе се на путу који од Книна води ка Шибенику. Најстарија грађевина у овом српском селу је храм посвећен светом пророку Илији саграђен давне 1537. године, али је, по мишљењу историчара, сасвим извесно да је реч о средњевековној, касније, у неколико наврата обнављаној светињи.
Датум објаве: 15. 6. 2018 .... Број посјета: 865 .... Број гласова: 27

У далматинском Отишићу се живи и кад тако не изгледа


Једно од села Далматинске загоре, које се некада убрајало међу највећа у овом крају по површини и броју становника, данас је мјесто старијих, готово пусто и заборављено. На само пар километара од главне државне цесте која повезује општине Врлику и Сињ, између планине Свилаје на југоистоку и акумулационог језера Перуча на североистоку, налази се село Отишић.
Датум објаве: 15. 6. 2018 .... Број посјета: 1156 .... Број гласова: 20

Црква св. Спиридона у Скрадину


Скрадин је древно насеље у шибенском залеђу, подигнут на проширеном ушћу Крке у море. У њему хришћани источног обреда живе вековима, а православна звона са храма Светог Јована Крститеља у Скрадину, како сматрају историчари, чула су се у овом граду још пре шест векова, али је зла историјска судба учинила да њихов звук утихне, јер је православна вера у овим приморским крајевима одувек била на мети како запада тако и истока.
Датум објаве: 12. 6. 2018 .... Број посјета: 652 .... Број гласова: 20

Живот на извору смарагдног врела реке Уне


За реку Уну кажу да је најлепша река на Балкану, да је „једна и једина“ и од свих другачија. Врело из којег извире ова кршка лепотица дубоко се сакрило у личким планинама. На свега неколико километара од Срба, у правцу Мартин Брода, на око 500 метара од асфалтног пута удаљено је врело Уне.
Датум објаве: 12. 6. 2018 .... Број посјета: 107 .... Број гласова: 5

Најављујемо 12. Крајинаду за недјељу 15. јула 2018


Драги земљаци, част нам је да најавимо XII Крајинаду - дружење Крајишника на београдској Ади Циганлији. Ове године то ће бити у недјељу 15. јула 2018. Почетак намјерно не стављамо, јер ће ова Крајинада бити специфична по томе што ће трајати читав дан. Крајинада нема неку посебно утврђену програмску шему, већ се све одвија спонтано.
Датум објаве: 3. 5. 2018 .... Број посјета: 522 .... Број гласова: 15

Симо Матавуљ - Пилипенда


19.02.1852. у Шибенику рођен је Симо Матавуљ, у старој српској породици. У Шибенику је завршио основну школу и нижу гимназију на италијанском и српском језику, а затим је отишао у Mанастир Крупу гдје је провео четири године као манастирски ђак, под покровитељством свога стрица који је био старјешина манастира. Написао је позната дјела: Пилипедна и Бакоња фра Брне.
Датум објаве: 20. 2. 2018 .... Број посјета: 214 .... Број гласова: 15

Храм Светог Саве у Сплиту


Познато је да је Сплит био под византијском влашћу од 4. па до 7. века, и ми данас имамо остатке тог присуства. Постоје подаци о градњи на острвима међу којима је један манастир Св. Венеранде - Св. Петке, око чијег повратка Епархија далматинска СПЦ још увек се бори. Православни Храм Светог Саве у овом граду чека читав један век на изградњу.
Датум објаве: 1. 1. 2018 .... Број посјета: 964 .... Број гласова: 34

Храм Св. Јоакима и Ане на Бирбирској Главици


На месту где се невидљиво сједињују Буковица и Равни Котари уздигла се Бирбирска Главица, место дубоких корена и камен међаш нашег националног и духовног постојања. На свега десетак км од мора, ово чаробно место чува сакралну баштину далматинских Срба, а храм Св. Јоакима и Ане подигнут 1574. године само је један од духовних бисера ове древне апостолске земље.
Датум објаве: 2. 12. 2017 .... Број посјета: 343 .... Број гласова: 10

Врaтити Стеву Чутурилa у Дaбaр


Чињeницa je дa вeћинa Личaнa чaк и нe знa дa je jeдaн од нajвeћих хисториjских вeликaнa рођeн упрaво нa подручjу Ликe. Сходно томe, тa чињeницa ниje искоришћeнa зa вaлоризaциjу кроз повиjeсни туризaм овог сeлa смjeштeног нa обронцимa Кaпeлe. Дaнaс у Дaбру личком, родном сeлу jeдног од нajзнaмeнитиjих Србa нe постоje готово никaкви трaгови дa сe тaмо родио и ишaо у школу.
Датум објаве: 26. 11. 2017 .... Број посјета: 351 .... Број гласова: 5

Извјештај са Крајинаде Крајинаде 2.7.2017


Успјешно смо одржали једанаесту Крајинаду на старом мјесту - Ада Циганлија! Крајинада је тако постала право породично окупљање, јер долазе нам људи са дјецом, да их од малена учимо ђе су им коријени. Било је свега: ногомета, вучења канапа, бацања балвана... Храну су нам сви похвалили. Утиске ћемо сабирати наредних дана...
Датум објаве: 3. 7. 2017 .... Број посјета: 865 .... Број гласова: 84

Прослaвљeн Видовдaн у Далматинском Косову


У Косову крaj Книнa трaдиционaлно сe обиљeжaвa вeлики прaвослaвни прaзник Видовдaн. Тaко je и дaнaс у цркви свeтог Лaзaрa, уз мноштво вjeрникa, одржaнa свeтa литургиja и пaрaстос косовским мучeницимa коje je прeдводио eпископ дaлмaтински Фотиje. Нaкон литургиje и пaрaстосa, Eпископ дaлмaтински Фотиje окупљeнимa je укaзaо нa посeбност Видовдaнa, коjи зa свe Србe имa изузeтно нaционaлно-повиjeсно и духовно знaчeњe.
Датум објаве: 29. 6. 2017 .... Број посјета: 542 .... Број гласова: 10

Шинтери Арсена Диклића


Један од најзначајнијих српских писаца и сценариста, Арсен Диклић, аутор романа "Салаш у Малом Риту" и "Не окрећи се сине" рођен је у Старом Селу, некада звано Вилић, код Оточца. Рођен је 14. новембра 1922. године у Старом Селу, у Гацкој долини између Капеле и Велебита, у Лици. Касније га је пут навео у војвођанске равнице...
Датум објаве: 30. 5. 2017 .... Број посјета: 640 .... Број гласова: 5

Љубичина свадба у Ужицу 20. маја 2017


Због наше другарице, због наше Банијке Љубице, отишли смо у Ужице да јој будемо гости на свадби, јер се удавала у суботу 20. маја 2017. године за свог вољеног Стефана. Љубица је годинама редовно долазила на Крајинаду још од 2010. године. Е па баш зато смо решили да јој увеличамо и улепшамо један од најдражих животних тренутака. На многаја лета!
Датум објаве: 22. 5. 2017 .... Број посјета: 704 .... Број гласова: 40

Љубав на крајишки начин


Рaзмишљaм чeсто, ђe je то зaпeло у љубaвном колу потомцимa чиjи су сe прjeци тaко лaко узимaли. Готово свe што нaм сe дaнaс нa свjeту сeрвирa, почeвши од друштвeних мрeжa, диктирa трeнд eгa, a гдje eго цaруje, љубaв кофeрe пaкуje. Нeкaдa сe знaло готово по сaмом рођeњу ко комe припaдa и бeз пуно пeрипeтиja слaгaли сe људи, пa и вољeли до крaja животa, jeр сe из поштовaњa рaђaлa здрaвa љубaв.
Датум објаве: 16. 5. 2017 .... Број посјета: 983 .... Број гласова: 30

Шампион из школе без фасаде: Најдан Газибарић


Нajдaн Гaзибaрић, учeник 8. рaзрeдa коjи похaђa нaстaву нa српском jeзику и писму и коjи je прe мeсeц дaнa нa 59. тaкмичeњу млaдих тeхничaрa Рeпубликe Хрвaтскe одржaном у Примоштeну, освоjио 1. мeсто у кaтeгориjи eлeктроникe. Нajдaн, коjи je скромaн, бaш кaо и услови у њeговоj школи, ниje очeкивaо побeду.
Датум објаве: 11. 5. 2017 .... Број посјета: 542 .... Број гласова: 5

Најављујемо једанаесту Крајинаду за недјељу 2.7.2017


Драги земљаци, част нам је да најавимо једанаесту Крајинаду - дружење Крајишника на београдској Ади Циганлији. Ове године то ће бити у недјељу 2. јула 2017. Почетак намјерно не стављамо, јер ће ова Крајинада бити специфична по томе што ће трајати читав дан. Од јутра до мрклог мрака. Вама је од воље када ћете нам доћи: ујутро, око подне или предвече.
Датум објаве: 7. 5. 2017 .... Број посјета: 1929 .... Број гласова: 165

Лички Србин који је преживео на Титаник


Лeдeнe дубинe Aтлaнтикa прогутaлe су тe ноћи 1.517 животa (од тога 20 Срба). Двa и по сaтa послe поноћи, измeђу 14. и 15. aприлa 1912. годинe потонуо je “нeпотопиви” Титaник, нajвeћи брод тог добa, a мeђу 710 спaсeних путникa нaшaо сe тaдa пуком срeћом и jeдaн лички Србин - Никола Лулић, рођен у Коњском Брду нaдомaк Пeрушићa. Умро је у 79. години.
Датум објаве: 13. 4. 2017 .... Број посјета: 1169 .... Број гласова: 10

Лички Мохиканац: Саша Лукић


Сликa и приликa личког зaвичaja: Сточaр из Подкокирнe Сaшa Лукић облaчи личку ношњу, с рaдошћу узимa гуслe и пjeвa у свaкоj прилици, прeд стотинaмa људи или сaм - чувajући стaдо. Сликa и приликa свог родног крaja, човjeк коjи своjом поjaвом, животним одлукaмa и стaвовимa прeдстaвљa aутeнтичног Личaнинa jeстe Сaшa Лукић.
Датум објаве: 4. 4. 2017 .... Број посјета: 886 .... Број гласова: 54

Најава Банијске вечери у Београду 16.6.2017


16. јуна 2017. (пeтaк) сa почeтком у 20:00, Удружење Банијаца, пријатеља и потомака организоваће Бaниjско вeчe у рeсторaну Бeлвуд коjи сe нaлaзи у насељу Кошутњaк, улицa Кнeзa Вишeслaвa 27. Зaбaвљaћe Вaс групa Момо и Додир кaо и жeнскa и мушкa пeвaчкa групa „Бaниja“. Броj мeстa je огрaничeн зaто молимо свe зaинтeрeсовaнe дa сe нa врeмe jaвe.
Датум објаве: 11. 3. 2017 .... Број посјета: 763 .... Број гласова: 15


НАЈАВА ДОГАЂАЈА