Освану јутро, кишно и тамно
у души ми се јади ломе
мислећи на августовско јутро срамно
и бебе из једне колоне.

Гдје ли су сада та створења мала
из некадашње земље поносне
Гдје ли им је нога проходала
тим нашим бебама из колоне?

Гдје ли су им срца љубав нашла
од "Олуја" да се склоне
та наша мала невинашца
те наше бебе из колоне?

По чијим земљама сада расту
и не дају нади да потоне
да ће се вратити очевом храсту
те наше бебе из колоне?

Не брините за нас, ове прошле људе
и наше ране болне
нама је стало да вама добро буде
нашим бебама из колоне.

То је све о чему мислимо
чак и у затвор да нас склоне
желимо да се с вама дичимо
с нашим бебама из колоне.

Освану јутро, кишно и без боје
окренух се мислећи да ме неко зове
али то Крајишка звона звоне
дозивајући бебе из колоне.


Аутор: Србо Пеуљанац Галић
Објављено: 10. август 2012.