Све је почело 10-ак дана раније , када сам коначно добио информацију од Миће Прелџије да ће бити нека крајишка музика у Београду. Месецима тога није било... Односно, ове године ја сам био само на Крајишкој вечери у Језеру и нигде више до ово сада. Мићан послао поруку и каже биће Прелџије у рест. Сродне Душе, на Зрењанинском путу.
А свих ових месеци ме газдарица притискала да јој "родим" неку крајишку музику где ћемо моћи да се провеселимо малкице. Аман, тражио сам и нема ђе нисам питао, али нема, па нема. Додуше било је прошли викенд у Ченти, то баш није у БГ, већ надомак Зрењанина, исто певале Прелџије... Али ђе ћемо тамо вући толике људе. И када сам то поменио да ће бити... Јој среће у њеном гласу преко телефона, али на питање колико ће бити улаз, то сам јој вратио неки дуг од пре 3 месеца за мајице Крајинаде... Ма радовала се она, ко мићко за парче саламе 
У понедељак када су другови земљаци били обавештени, велика већина је била ЗА! Што је значило да ћемо пола те кафане ресторана заузети. Па сам реко Мићи Прелџији да нам обезбеди најмање 10 места, али за сваки случај биће још 10 места, али то ћемо накнадно јавити, пошто знам те тице које отказују у последњим моментима... Фемкали су се и Класнић Бој и Обровац... Први због гостију, а други због страха да ли ће моћи све те напоре тамо да издрже.
У суботу више није било циле-миле, већ или идемо, или не идемо. Е ту је почело отказивање 
... (мада морам да признам да су 3 особе одмах рекле да неће и да их не планирамо... поштено!) Видим да су се Ђурђевак и Миња мало нанервирале око тога... а ја ладан ко шприцер. Јер прво, није битно колико нас је већ како смо расположени, а друго, чак није битно ни где, већ какву атмосферу музика може да направи... Овде се потрефило доста добрих ствари. Улаз се није плаћао, а цене пића су биле прихватљиве. То је оно што угоститељи данас не капирају. Ниже цене пића омогућавају да се окрене више тура, а то може све ако музика даје штимунг. Самим тиме је и њима већа зарада. Но... Када су њих две мени тако скисељене биле причајући о том отказивању, и још их је Обровац намерно плашио порукама, да више нема места, сем два и то ако стигнемо за 10-ак минута... што је значило да ће нам и тај "врабац у руци" измаћи... Аааалиии, ја вадим кеца из рукава! ДворНаУни90... долази са још два пајтоса, и још 2 цурице које су биле на оној Крајишкој вечери у Језеру. 
Мало су у чуду биле, да не кажем нису веровали... (Али адуте увек треба сакрити). Додуше знао сам и да ће Класнић наврнути, само да се реши гостију... мада је он ту пропустио један Банијски транс. Још док смо чекали ове две цурице морао сам им смањити тензију што сам звао Мићу Прелџију, да потврдим то да је нама стол резервисан, а ово што Обровац шири дезинформације, то вероватно што је шолац 
.
Није тај ресторан ни толико далеко, како се мислило, једино је мало теже за уочити. Стигосмо ми, а таман нас дочекује наш велики пријатељ Мићан. Седамо ми, а ови далматинци одмах неку сепарацију праве, па смо их "анексирали" и тако је било боље. После стигоше и Ацо и Класнић, па још два далматинца који су били на Крајинади: Војвода Мандо и његов мрки кум! Али они нису били са нама, само су нас поздравили...
Да не причам ко је шта пио, и колико се попило... није ни важно, јер сви смо били на ногама и ђускали. Зна се ко је био Дане Паздрк ко му је помагао, а и ко нам је одмагао! 
То је она Гара из Борче... знамо је годинама из виђења, али је и даље на истом Што би Лука Далматинац рекао још давно да ми је кварила ритам пре пар година у Петровим Веригама. А јесте било тако онда, а и сада. Чим она уђе, готово... сви поседамо.
Доста добрих песмица смо чули синоћ... Лико моја, Банија, Ој Топуско, Певај Србијо, Ој Крајино, Никада се променити нећу, Ја сам са Космета момче, Христе Боже, Нека ори ори Буковица цијела... итд. Једина мана код песама је понављање, то је оно што наручиоци и певачи морају да схвате. Не видим потребу да 10 песама буде певано по 3 пута, а толико добрих је неотпевано.
Чули смо наравно и наш национални инструмент: гусле! Млади гуслар, не знам му име, али дечко за почетак добро свира, и треба му вежба.
И на крају одемо прво до центра, а онда на брдо, и после правац кући... 04 сата је било када сам легао, а 06 када сам устао, јер се радити ову недељу морало! Звони телефон, а ја не знам шта и где звони. Ма ко да је важно...
"Проживи дане, прокоцкај ноћи, јер једном ни то више нећеш моћи" Сећа ли се ко тога? ![:]]](http://www.krajinaforce.com/forum/uploads/emoticons/default_zivio_pivo.gif)
chule80
9.9.2012
Pozdrav i od mene! Jesmo li se razbudili? 
Vece je zaista bilo fenomenalno, iako je pocelo otkazivanjem cak 6-oro onih koji su prvobitno bili u planu...takav slucaj do sada jos nismo imali... 
Bez obzira na to provod je bio jedan od najboljih do sada! Drago mi je sto sam posle duzeg vremena videla neke drage ljude. Moram da pohvalim Micu, koji je bio tamo kao domcain, docekao nas, bio obezbedjenje... Drug Obrovac je narucivao pesme, igrao...prepoznala ga nisam. 
Drago mi je da je bio i Aco Dvor, on je uzivao na ovoj banijskoj veceri (ej, jedna, jedna pesma o Lici je bila, ali zato o Baniji ) . Salim se ja malo, sve je to meni isto, i LIka i Banija i Kordun, Dalmacija, Bosna...a bilo nas je sa svih strana, cak i iz Crne Gore.
Svi koji su bili za nasim stolom imate veliki pozdrav od mene. Ako na slikama vidite nekog jelena ispred mene, nije moj. 
Razumite, ispitni rok je, a i nostalgija me ovih dana ozbiljno uhvatila...kazu s godinama sve gore i gore.
Pozdrav Krajisnici, do iduceg prela...
Minja
9.9.2012.
Ни ја сам себе нисам препознао, а посебно јутрос око 12 кад сам се пробудио 
...ја те у потпуности разумијем Миња, свако себи нађе неки изговор 
Ја сам и заборавио кад сам био претходни пут у кафани, тако да "у лошој форми сам", моро сам се плашити за своје психо-физичко стање сутрадан, тј. данас...мање више, страх је био оправдан Шолац ти је морао дати "жишку", да ти прослиједи понеку дезинформацију, јер касниш младићу, што си старији, ти постајеш неозбиљни ...оће те та гара из Борче, судбина мој мајкане
...и да не заборавим, немојте мени више да дајете оне апарате, да ја шкљоцам на њима, ја се не разумијем у те савремене технологије, ја сам човјек (мање-више ) сељак, мени недостаје оно време, кад није било тије чуда за фотографисање, одеш неђе у кафану, напијеш се, не напијеш, проведеш вако или нако, али нема ниђе доказа да си иђе био и шта си тамо радио...вако моји сељани чим виде, нападају са питањима...ђе си био, с ким си био, како било, ко пјева......и док свима се објасни ...ко да сам ја докон, па имам времена за препричавања и ћакуле
Напокон синоћ да се видимо и изманитамо зера, провод је био загарантован чим сам чуо који маниташи, пардон људи долазе...са оним друштвом провод је увијек био више него одличан, а тако је било и синоћ, хвала вам на добром дружењу, па да у скорије време поновимо
Obrovac
9.9.2012.
Ја сам за Обровац да се опет сатанемо и дружимо. Ипак је ово нешто лепо што ће мени остати у вечитом сећању...а како и неби кад сам поред себе имао онакве пријатеље....и опет ћу по козна кој пут поновити.
Част и привилегија је бити пријатељ крајишницима! Седети у таквом друштву и бити толико поштован ја ни у мом Опову нисам доживео.. Ово говорим без имало лажи, најискреније... Обровац немој ме брукати, па ти си једини Крајишник на кога сам налетио, а да слабо пева хехе...
Опет ће мо се ми састајати, само нек смо здраво... Рече ми једна особа а препознаће се која да сам и даље шпиун и да се морам још доказивати...
Још једино да се оженим Крајишницом и онда сам комплет Крајишник !!!
Мића Прелџија
9.9.2012.
„Ђе сте моји Крајишници?!“ Никако наћи времена да прозборим коју. Не тежим да будем у овом модерном „фазону немам времена“ али такакв ми је хороскоп. У посљедње вријеме „само радим, само куће градим.“
Кад се тако заређа по више мјесеци, онда нема ништа боље него отићи на крајишку музику. Већ сам била упала у „кризу националног идентитета“ а онда Мића Прелџија нађе спас у задњи час.То вече је било занимљиво по много чему, јер, на самом почетку, није пуно обећавало. Прво је био план да нас иде поприлично, међутим у посљедњем часу доста њих отказа долазак.
При том мој земо Обровац јавља да је биртија пуна и да су нам успјели сачувати свега двије столице. Двије столице на нас деветоро-колико нас је у том моменту још требало стићи! „Шта ће бити с` нама... шта се ово дешава, ништа се не решава.“ Све боље од бољег! Већ смо Миња и ја смислиле да најстрашније нападнемо власника јер су мјеста резервисана, само је било питање да ли ћемо стићи до десет сати јер су резервације вредиле до тог времена, па ако не стигнемо до тад џабе смо се наоштриле.
Међутим, Мићан, као прави организатор јавља да је све под контролом и да нас мјеста прописно чекају. Стижемо тамо и схватимо да су они заузели одвојене столове. ![;]\/](http://www.krajinaforce.com/forum/uploads/emoticons/default_zvizdanje.gif)
Које олакшање! Онда спајај столове... У том дође и други дијо екипе,скупило се 15-ак нас. То вече схватисмо да је Двор на Уни наш идол. Не само да је дошао него још и повео и екипу, свака част. За нашим столом је био и један клапац, што се да видјети из приложених слика, тако да је старосна граница била не од 7-107, него од 4-107.
Избор пјесама ми се јако свидијо, није било форсирања неких љевих пјесама, па је и атмосфера била права. То описати је практично немогуће, што би Мићо река` то треба доживјети. Вријеме је просто пролетило, да ја нисам могла вјеровати да има толико сати колико је било. Сва срећа па сад већ зеру касније свиће иначе би комшилук опет река` „... па по цијеле ноћи грми ој Крајино“. Уз обећање да ће оваког дружења бити још, растасмо се на читаву седмицу дана.
П.С. Мићане, није требало да спомињеш да ће бити снимања на том отварању КНН-а, јер Обровац не воли камере, он само воли да слика сам себе, као оно вече.
Земо, овога пута је женска особа сумњала да је Мића шпијун... штуц, штуц... Како чујем сад је положио све тестове, тако да је од сад и званично наш члан. У здравље!!!
Ђурђевак
16.9.2012.