Црква св. Спиридона у Скрадину - www.krajinada.com






























Статистика посјета
од 12.2.2016

Данас: 190
Јучер: 319
Недељно: 1337
Мјесечно: 7985
Годишње: 55740
Укупно: 155915

Највише посјета
25.8.2018 2736


12. јун 2018..


Црква св. Спиридона у Скрадину


Скрадин је древно насеље у шибенском залеђу, подигнут на проширеном ушћу Крке у море. У њему хришћани источног обреда живе вековима, а православна звона са храма Светог Јована Крститеља у Скрадину, како сматрају историчари, чула су се у овом граду још пре шест векова, али је зла историјска судба учинила да њихов звук утихне, јер је православна вера у овим приморским крајевима одувек била на мети како запада тако и истока.



Град Скрадин је место богате православне прошлости, о чему сведочи и порушени православни храм саграђен крајем 18. века.
– По предању, првобитни храм посвећен Светом Јовану Крститељу датира из 14. века, али неких већих и детаљнијих података о томе, нажалост, немамо. Постоје приче и сведочења старијих људи о храму, али ми нисмо нашли остатке тог храма. Ситуација је другачија када се ради о старој цркви Светог Спиридона из 1754. године која је грађена средствима православних верника у то време, и она је данас под заштитом државе Хрватске.Недавно смо добили и решење да је заштићени споменик нулте категорије и сада се трудимо да покренемо и њену обнову.

 

До сада смо урадили пројектну документацију и трошковник, на основу којих конкуришемо сваке године код Конзерваторског одељења у Шибенику за финансијска средства за обнову – каже парох скрадински протојереј Саво Миланковић и додаје да је за сада финансијска ситуација таква да су средства која добијају довољна за одржавање овог постојећех храма док ће стари чекати нека боља времена.

– Стара црква Светог Спиридона налази се недалеко од ове, прецизније у Месарској улици и њени остаци су свима видљиви. Зидови сведоче, док је унутрашњост у јако лошем стању. Поред саме цркве налази се црквено земљиште и Парохијски дом који исто тако чека обнову и нека боља времена, надамо се – говори парох.

 


Градњу помогао лично цар

Данашњи храм у Скрадину, подигнут у славу и част Светог Спиридона, уистину представља понос града Скрадина, православних Срба, али и целокупне Епархије далматинске.

– Ова нова црква Светог Спиридона је грађена у времену од 1863 до 1876. године, а потпуно је завршена, без звоника, 1878. године када је и освећена, док је западни део храма са звоницима завршен 1893. Како православни верници овога краја нису имали довољно средстава да заврше припрату са звоницима, а када је цар Фрањо Јосиф Први, у то време, пролазио кроз Скрадин и ове крајеве, дочекао га је један свештеник Доброта, родом из Братишковаца. Доброта је био у Одбору за дочек цара, и када га је овај, пролазећи поред храма, упитао: “ Чија је ово црква’“ – свештеник му је одговорио да је црква од православних Срба и да недостају средства за њен завршетак. Цар је тада дао свој прилог за довршетак израде припрате и звоника. У то име, и данас постоји плоча на звоницима која сведочи о томе да је цар био приложник у изградњи, односно завршетку изградње храма, објашњава парох скрадински.

Скрадин је у прошлим временима, нарочито у 18. и 19. веку био место у коме се ширила српска писменост, што су омогућавали богати српски трговци и интелектуалци. Овде је саграђена још једна црквица 1894. године посвећена Светој Петки што је још један доказ о постојању богатих људи и богатих трговаца у овом крају који су издвајали средства за изградњу православних светиња.

– Богата је историја православних Срба у Скрадину и околини. Прва школа налазила се при црквеној општини крај старе цркве где је једно време радио и сам Доситеј Обрадовић, и ту су се школовали сви грађани и сва деца града Скрадина и околине без подела на веру и националност – каже Миланковић.

 


Црква девастирана у рату

Ратови су пустошили и ове крајеве и овај храм, али је нешто од тог културно-историјског духовног блага ипак сачувано. Храм Светог Спиридона у Скрадину тешко је страдао и у протеклом рату, налазећи се на мети оних који су настојали искоренити православну веру у овим приморским крајевима.

– Нешто мало драгоцености смо сачували, али је много тога уништено и нестало у последњем, несрећном рату који је задесио ове просторе. Захваљујући људима из шибенског музеја, и тадашпњем бискупу Срећку Бадурини, иконе са иконостаса ове цркве су скинуте и похрањене у Шибенски музеј. Када је епископ Фотије дошао на службу у Епархију далматинску, 1999. године, а након тога и почетком обнове овог храма, иконе из Шибенског музеја су нам враћене и оне данас, Богу хвала, опет стоје на иконостасу и људи могу да их виде, стављене су у њихову службу – прича отац Саво.



Он каже да је 2005. године када је дошао на службу у ову цркву затекао заиста тешко стање.
– Годину дана становао сам као подстанар у једном селу недалеко од Скрадина, настојећи да поднесем захтев за обнову парохијског дома како би имао где да живим са својом породицом. Након годину дана успели смо да средимо обнову и створимо услове за усељење. Сам сам спровео један кабал како бисмо имали струју, док није дошло време и то да се реши. Ипак, слава Господу, то се полако средило и ми смо свесни чињенице да је то наш крст који носимо овде у Далмацији. Далмација је ипак благословен крај и овде човек спасава душу. Сам храм је био заиста у лошем стању и ране на њему биле су далеко видљиве. Црква је била погођена са неколико пројектила, кров је био комплетно разрушен, прозори полупани, унутрашњост пуна смећа. Негде 2008. године кренули смо са обновом, урађен је комплетан кров, столарија, иконостас, унутрашња жбука. Сада нам предстоји под, фасада, звоник, иконописање, и много тога што би јој, бар донекле, вратило стари сјај.

Парохији скрадинској припадају још неки храмови који се налазе у близини града Скрадина о којима данас брине и њима духовно руководи парох скрадински. Поред три цркве које смо навели, у саставу скрадинске парохије налазе се још и црква Светог Николе у Братишковцима (1594.), црква Светог Николе у селу Чиста Мала (1894.), црква Светог Николе (1878.) у селу Нос Калику изнад Крке, и капелица на гробљу Светог Кнеза Лазара у селу Смрдељи (1891.).

Повратак је одавно стао, а оно мало повратника је старије животне доби, тако да демографско стање скрадинских Срба није нимало обећавајуће. Младих је све мање, а старији полако ишчезавају са позорнице живота.

Ипак, православни Скрадињани, али и мештани околних села, за потребе цркве, превођени својим свештеником, покренули су више привредних активности како би потпомогли православну црквену општину.

– Ми, као црква, стално апелујемо на наше људе да се враћају и да не заборављају своја вековна огњишта. Не говоримо то без основа јер ово је за живот заиста добар крај, крај са огромним потенцијалима и свако ко жели да ради може пристојно живети од свог посла. Море је близу, успевају маслине, виногради, и заиста има много могућности да се пристојно живи. На парохији имамо око 620 верника, што је само пет посто од прератног периода. У време туристичке сезоне отварају се нове могућности за запослење. Наша црквена општина има велику економију, имамо своје маслинике, винограде, производимо право, еколошко маслиново уље, вино, и са разлогом се можемо похвалити да су овде плодови уложеног рада увек видљиви и исплативи – прича отац Саво.

С обзиром да је Скрадин место у које долазе туристи, многи од њих посећују православну цркву, остајући импресионирани овом православном грађевином, њеном историјом, али и њеним страдњем.

Поводом већих црквених празника окупља се под сводовима скрадинског храма и преостало стадо Христово у овом делу Далмације. Упркос бројним потешкоћама са којима се суочавају православни Скрадињани, њихова деца данас похађају часове православне веронауке, а тренутно их је дванаестеро. Важно је, каже отац Саво, да малишани не забораве чији су и коме припадају, да негују своје писмо, традицију и духовност.

 

 

Васка Радуловић
13.04.2018
Извор: Срби.хр

 




Чланак има: 795  посјета
Број гласова: 20

Оцијените нам овај чланак:

НАЈАВА ДОГАЂАЈА