Храна, пиће, музика, људи... све за десетку!

Мина
4.7.2016.

Још док је трајала прошла Крајинада, она девета, тада сам чуо две реченице, односно два обећања: нагодину је десета, јубиларна Крајинада, ајде да то мало лепше и боље обележимо. Само сам окренуо очима... Но, они су обећали и одржали своју реч: Миланче из Лике и Драган из Далмације. Тако да смо у организацији имали два силна појачања.

Договорили смо се и да направимо предприпрему... треба отићи заузети места. Прво је било у плану да оду: Мићан, Зоки, Миланче, Коле, Чуле, Маркан, Пера и др. Али, како су Чуле и Зоки морали отићи преко Дрине воде, на пут Стазама јадовничких мученика у Госпић (Лика), тако је и број наших на заузимању положаја био смањен... јер су и ова двојица клапаца одустала, један ради рођендана, а други ради савета, да се ноћу на Ади мува свакакав свет. Тако су Миланче и Мићан касно увече заузели положај, који су Чуле и Драган пар дана раније утврдили. Драган је чак дошао ту ноћ да подржи ову двојицу са братом Гораном, те им је донео нешто да презалогаје, а онда им правио до пола четири друштво, док су се Чуле и Зоки грбавили у бусу, заједно са неколицином каснијих гостију и "инвентара" у бусу за повратак из завичаја.

Интересовање за ову десету Крајинаду је било велико. Међутим, било је и оних стидљивих, који су нас гледали из далека, бојећи се да је ово затворена забава.

У рану зору, стигоше путници из Лике код храма св. Саве, па свак на своју страну, неко да се наспава, неко да присуствује састанку, неко да покупи ствари и дође на Аду.

Тако да је Чуле већ око пола девет изјутра стигао на Аду, где су га Миланче и Мићан нестрпљиво чекали. Није било времена за губљење, већ су рукави одмах засукани и кренило је намештање, столова, застава, голова са мрежама и др. Успут су ова двојица са страже причали шта их је све задесило... некакви "топлотни удари" у сред ноћи, обезбеђење када су они и пријавили скуп управи Аде...

Сачекали смо једну цуру Ану, за коју се испоставило да је Чулетова комшиница и дужник, јер јој је овај неким травкама спасио маму од операције. Поред Ане била је још једна цура, далматинка Марија... она дође право из Новог Сада. Упознали смо је на Крушедолским звонима пре месец и по дана, свидела јој се наша прича и ето дође да види како то све изгледа уживо.

Касније дође и лапачка чета, коју су Беслаћи предводили. Све похвале за њих. Ем су бројни, ем су вредни. Тако су Чуле, Милош и Миланче запуцали у дућан да купе све што треба, ставили су то све и на папир, али свеједно су заборавили један зачин, за који је после Коса држала буквицу овој двојици старијих. У дућану се купило свачега... све што нам је било потребно. Успут нам дође и лед у коцкама. Натоварили све и донели, после смо имали испомоћ јер нам је било забрањено да идемо аутом преко рампе. Није помогло чак ни Миланчетово убеђивање са чуваром. Јбм миша.

Коначно, стиже и обећана клопа, тачније, печењара од чика Богдана из Зеленграда, нам је испекла прасе и јагње. Печење иде у донацију, а месо ћемо платити наредних дана, чим се овај клапац врне из Буковице. Било како било, месо је било врхунског квалитета... Ми смо нешто рачунали да ће бити врућина, па да гости неће пуно јести, ал' врага... Остале само коске!

Међутим, клопа није била могућа док нисмо добили сирће, то је Мина морала да донесе и хвала јој, јер би покрепавали од глади. Припрему салате је одрадила Мира лапчанка, свака јој част и хвала до неба. Имала је она мало и помоћи, али салата се такође смазала.

Морали смо заправо нахранити госте, јер је требало вући конопац, што није ни мало лако. Елем... Вучење конопца сваке године добија све већу драж. Ове године је Кордун имао први пут своју екипу. А Босанска Крајина опет избегава (кукају да их све нешто боли). Тако да су поред Кордунаша стали и Далматинци, Личани и Банијици. Победише Личани на крају, предвођени једним грмаљем чији ђед је секао трупце у Кореници пре 60 година. Видевши то наше надметање, неки момци прекопута, углавном из Шумадије пожелеше да се са нашим надмећу, па и они саставише екипу, која је стварно била жестока односно тешка. Прво су победили нашу победничку екипу - Личане. Касније се јавише неки Црногорци са стране, који им такође не узеше меру... Е онда проради инат код нашег Милана из Грахова, који је све време био посматрач... он је момчина који је раније предводио Босанску Крајину до титуле на Осмој Крајинади.

Вели Милан Чулету: "Не могу ово да гледам, да они нас побеђују у нашој крајишкој дисциплини и на нашем терену - Ади циганлији... Ајде ти састави репрезентацију Крајинаде, а ја ћу им објаснити како ћемо победити ове момке"... Тако је и било. Чуле је из сваке регије изабрао по двојицу тројицу кршних, тако да је била борба девет на девет. Одмах је кренуло жестоко, а екипа Крајинаде је губила меч... буквално је сваки од учесника очекивао када ће судија да свира крај и победу гостујућој екипи. Секунде су биле као године, али нису се репрезентативци Крајинаде предавали. Улажу се задњи атоми снаге и језичак среће превали код њих, тако да је то била фантастична победа за наше момке.

Касније се наставило са ногометањем... било је више екипа, а наши момци су једну партију изгубуили са 3:2. Опет неке стативе сметају и кваре срећу... али Боже мој. Чак ни Зокијево и Колетово умеће није помогло.

Бацало се камена са рамена. Не знам, ко је ту био најбољи, јер не може се све испратити. То је детаљ кој морамо да поправимо у будућности.

Прва групна слика што је Маркан направио није успела, не знамо из ког разлога, па смо морали понављати. Процена је ово била једна од најпосећенијих Крајинада, бројнија чак и од оне чувене Четврте Крајинаде из 2010. године.

Музику смо такође донели своју, тачније звучник купљен пре десетак дана, мада када је већ сунце "опало", то смо музику угасили, а ми смо кренули на суво да грувамо и гонимо песму. Помогао нам је чика Бране Шушњар из групе Коријени... међутим, један клапац нема ни 20 лета, иначе из Шипова, показао је веома добре вокалне могућности. Орило се: "Ора има небо", "Погледај де мала моја", "Нема раја", "Крајишници ђе ћемо на прело", "Није кућа на продају", "Двор далеко"...

Тако смо дочекали и вече... Добар део људи се већ разишао, кућама, али је један део упорно остајао у нашем централном делу те розгао да се све пролама. Док је пар људи слушало нашег уметника Синишу са Кордуна и снајку. Мислим да је то била права ствар, јер је Синиша изрецитовао на праву адресу. Тако да се надамо неким заједничким пројектима у будућности. Томе Крајинада и служи. Комарци и сутрашње обавезе нас отераше кућама.

Лане када сам возио госте кућама, тада нас је Ђоле Далматинац добро насмејао са својим "чудним" изјавама ђе се то налазимо, а сада је то био Маркан Гламочак. Имао је он веома чудне изјаве, а једна од њих је била када је питао Мињу и Ђурђевка, која је њима ово Крајинада, похваливши им се како је он други пут. Оне нису биле прошле године на Крајинади, а он није био ранијих година... па му рекоше да су оне већ одавно посатале "инвентар" Крајинаде. Успут се распитивао и како ће школу да заврши, има ли какве вајде од њих...

Ово свакако није крај... напротив! Крајинада наставља да букти у нама... Кренућемо са летњим акцијама и дружењима, па исто тако и на јесен. Радећи овакве ствари човек схвата да постоје ствари које новац не може да купи.

Момци који су помогли Чулету да се ово реализује су: Драган, Миланче, Мићан, Зоки, Коле и Маркан. Тим који ће и наредних година, Богу хвала, да прави луде журке.

Чуле
4.7.2016.

Само да подсетим да су Личани победили на овој Крајинади. Хоћу награду и дипломе, медаље и трофеје за целу нашу личку екипу. Ако не буде тако, жали ћу се...

Бранко
4.7.2016.

Ја могу само да кажем да је све за чисту десетку прошло од организације, па све до гостију који су били свака им част... Мало ћемо још следеће године, ми који смо у организацији поправити неке ситне пропусте.. Али све у свему све је било одлично...

Ја сам пун среће дошао кући.. Захваљујем се спонзорима који су били од речи..Свака част... А они који нису били, а могли су доћи нек гледају слике и нек се диве како смо били сложни у свему, на Крајинади.

А посебно се захваљујем Беслаћу и Мијаку... Одржали су реч... А од свих присутних најбољи су били Зокијеви синови.. Е тако се од малена уче даца да воле своје и да не забораве своје корене.. Захваљујем се и особи М.Б. што је испунила обећање и дошла хахаха.... Живи били и видимо се ако бог да и идуће године!!!

Мића Прелџија
4.7.2016.

Дрaго ми je дa сaм био дио овe мaнифeстaциje сa млaдим позитивним људимa сa жeљом дa сe ово трaдиционaлно дружeњe нaстaви и нaрeдних годинa..! Живи и здрaви били. Крajишници моjи мили...!

Бранислав Шушњар
4.7.2016.

Свaкa чaст, Чулeту и eкипи. Лиjeпо вaс je 'вaко свe скупa и сложнe видjeти!
Крajинa живи, док су jоj дjeцa вjeрнa ( што б' сe 'но рeкло)!

Мирослав Долинић
4.7.2016.

 

 Било je бољe нeго што сaм мислилa, тeк сaд дошлa сeби.

Марија
6.7.2016.

Прошле године сам био први пут на Крајинади и одушевио сам се. Дошло је нас петеро. До тада сам знао само Мићу и Чулета мало из виђења пре тога... Идеја Крајинаде ми се свидела од самог почетка.

Ове године сам учествовао у организацији, на моју велику радост. Довео сам и фамилију, који су такође били одушевљени. Они већ сада праве планове за нагодину како и шта треба спремити.

Била ми је част бити ове екипе. Наставићемо дружења и у будућности.

Милан Б.
6.7.2016.

С обзиром дa нe волим прeтeрaно тaквa окупљaњa, носим дивнe утискe. Дивни људи нa лeпом мeсту, опуштeно и нормaлно друштво. Похвaлe зa хрaну и пићe што много знaчи, jeр je то мaло озбиљниjи вид окупљaњa.

По мом мишљeњу мождa jeдино дa сe убaци jош нeкa трaдиционaлнa игрa, дa би сe људи зaбaвили и сприjaтeљили.

Коса
6.7.2016.