Хуманитарно вече за Миру у Батајници 2.12.2016 - www.krajinada.com

4. децембар 2016.


ХУМАНИТАРНО ВЕЧЕ ЗА МИРУ У БАТАЈНИЦИ 2.12.2016


Када сам завршавао ономад извештај са јубиларне десете Крајинаде, рекао сам да ће тим који је то успешно реализовао, у наредом периоду правити луде журке. Ко није веровао у то, ево му деманта...

Пре месец и по дана, рече ми мој пајтос, јаран, побратим, како год то рекли или написали, једноставно људина - Мића Прелџија, да наша другарица Мирјана Вулетић, иначе рођена Медачанка, има операцију половином децембра 2016. и да јој треба пуно пара, негде око 2.500 евра, ако не и више.

Хм... па то баш и није мало, размишљам у себи, али му одмах речем, да ћемо помоћи, нисам још знао ни како, али сам знао да нешто морамо да ископамо, па таман копали до Кине и Јапана. Тако он предложи хуманитарно вече, у неком ресторану на потезу Батајница-Алтина-Земун, јер ту има највише наших људи, па ћемо позвати певаче, који су се већ одазивали на овакве вечери и то је прилика да спојимо лепо и корисно.

Прво је било најважније да погодимо добар датум, а и локал. Знали смо да не може бити субота, јер већина певача ради суботом, па им је то што кажу прилика да беру неку пару... Четвртак јесте згодан, али петак некако највише лежи... тако избор паде на 2. децембар. Поред Мићана и мене укључише се у ову причу још Миланче, Зоки, Коле, и Маркан.

Око локала смо имали доста муке, морам да признам, јер је морало да се сложи више коцкица у нашем мозаику. Некако најбоље решење је било да узмемо ресторан "Џо" у Батајници, јер он представља тај идеалан спој локације и броја места. Мада је постојала само једна мала ситница која нам је ту мрсила рачуне, али смо нашли неко решење, тако да смо успели и то да превазиђемо.

Касније смо се гањали око дизајна карата, плаката, кутија и свих оних ситница, на које је Мирјана обраћала пажњу. Почеле су и резервације, за које су одређени Мићан и Миланче...Већ 2 дана пред хуманитарно вече, сва места у ресторану су била резервисана, што нас је прилично изненадило.

Дође и тај дуго очекивани петак 2. децембар 2016. када је нама организаторима било заказано окупљање у самом ресторану у 18 сати. Ја сам право са посла дошао на време, док су остали клапци каснили. Била је то прилика да наместим изнад певача онај велики транспарент "КРАЈИНАДА - ТАМО ЂЕ СМО МИ"... и хвала конобарима који су нам изашли у сусрет око тога и других ситница. Полепио сам и 4 плаката на видом месту на којима је писало да је забрањено дељење информативног и политичког материјала. Чисто да се заштитимо од ликова који овакве ствари злоупотребљавају, за своје болесне амбиције.

Долази напослетку и остатак екипе, Коса, Миланче, Маркан, Коле, Мићан... па смо правили распоред ко ће где и шта да ради... Маркан на улазу, продаје карте, Коле као водитељ, ја на првом прстену, дочека гостију, а Миланче и Мићан на другом. Имали смо и човека за обезбеђење, на самом улазу... да злу не требало.

Почели су да пристижу људи, прво Мира са другарицама, онда и сви остали редом. Неки од њих су доносили цвеће за Миру... јер ради се о девојци. Долази лапачка чета, у скоро пуном саставу, фалио је један млађани клапац, јер како вели матер његова "рано му је још за кафану". Долази Мирина породица, ћаћа, матер, брат, снајка и клинци... Долазе представници Четничког покрета 1903, долази пар представника КУД Крајина, Зеленграђани, Обровчани, Кордунаши, Книњани из Батајнице... и др.

Дошао је и наш другар Зоки, кратко, на моје велико изненађење, да нам свима пружи подршку, из простог разлога што организација Крајинаде и оваквих вечери није баш иста, овде је улог много већи. А ми смо са овим превазишли оквир ливаде на Ади и пуке зезанције у летњем, необавезном периоду.

Почетак јесте гласио на 20 сати, али доста људи је каснило, свега 60 људи је дошло до тог времена почетка... како је време одмицало, тако се свечана сала пунила... А у 20:45 на сцену ступа Дамир Олујић - Коле, наш бећар из Зеленграда, који је овом улогом водитеља дебитовао и добро се показао. Није замуцао, није брљавио... све по протоколу. Поред увода и добродошлице, поздравио је присутне и оне који нису били у могућности, а желели су да дођу.

Тако су концерт отворили група Крајишки Солокови... Не знам чак ни колико постоје, не више од годину и по дана, али су се дичаци добро показали. Мислим да је и њима ово био прави погодак, јер некад је важна и добра "утакмица", тачније, велики концерти, рађају велике певаче.

После њих је такође добио прилику млађани Синиша Тривуновић, који је пристигао то вече из престолнице Републике Србске -  Бања Луке... а пар гостију ме баш питало ко је он, јер како рекоше - има гласчину и може добро да дере. Трећи на сцени је наступио још један Синиша, али Вукчевић. Одмах за њим Момци Буковице.

После њих, дође на сцену група Коријени - Личани. Тако су нам отпевали мало завичајних стихова... А за њима и група Плитвице. Они су иначе још давно почели долазити на Крајинаду, негде 2009. године, кад нам је било трећи пут.

Да би музика почела једно коло да свира, како би се напунио подијум... није ме требало звати. Већ сам први био на подијуму, а почео сам сам да играм и везем колце, призивајући остале госте... дођоше прво цуре, па онда момци, измешали се ко шпил карата.

Направљена је мала пауза са музиком, а Коле је најавио мене, да кажем реч-две у име организатора - Крајинаде. Поздравим госте, објасним да Крајинада, није удружење, већ догађај који се већ 10 година одржава на београдској Ади, окупљајући Крајишнике, претежно млађу популацију... Након мене дође и Мирин отац Никола који се обратио у име породице Вулетић. Он се захвалио присутнима, а подељене су и захвалнице.

После говора, на сцену ступа Српска Тромеђа... они су баш доминирали. Специјално за организаторе отпеваше "Кола плаво бијеле боје", касније и "Јекни грло из туђине". Певачи колико ја знам нису узимали бакшиш, већ је све давано у посебну кутију, као прилог за Мирину операцију. Након њих, микрофон доби Миле Делија, који певаше о Јови Далматинцу, Личком Тунелу и др.

Пар песама је отпевао и Јовица Пуповац, а после њега и Миленко Крндија. Било је још једно колце у овом периоду.

Отишао сам до оног "личког стола", тачније где су седели Личани са Крајинаде... па је таман и Бане капитен екипе са вуче конопца донео златне медаље, за своје личке међеде... да им се додели. Ја јесам био за ту идеју да им се подели јавно на подијуму, али њихове горе лист - Миланче, рече да није прилика. Углавном, они су добили своје медаље, тако да је скинута "клетва".

Коле, као на кошаркашкој утакмици најављује лоле - Саву и Љубишу, који су певали као у трансу, више од сат времена. Маса је просто уживала. Жао ми је што нису певали "Крајине и Книна"... а могли су.

Како су сви најављени певачи добили прилику да певају, то су после тог првог циклуса, прилику добили неки и да понове. Нама је важно да смо испоштовали протокол. Да није било убацивања са стране, иако је било покушаја дестабилизације.

У 01:20 рекоше фајронт. А мени искрено лакнуло, јер прилично напорна радна недеља, а знао сам да сутра морам ићи радити опет.

На самом крају док су конобари слагали столове, ми смо отворили кутије, пребројали карте, и паре... па смо израчунали да је то вече од продаје карата а и донација овако скупљено 148.000,00 динара... и још нашх 12.000,00 динара, што је скупило шест момака из организације, а који су на руке предати Мирином оцу Николи. Што значи укупно смо скупили 160.000,00 динара. Иако смо морали додатно да платимо озвучење 6.000.00 динара.

Искрено, и сума новца, као и број присутних је превазишло сва наша очекивања. Јер напунити један повећи ресторан од 300 људи из прве што би рекли није мала ствар... иако ми нисмо клиници, нити смо  нови у овим водама.

Било како било, ово је тек почетак и драго нам је што смо поред добре забаве учинили једно богоугодно дело. Јер нама новац није водиља у животу, али је средство да некоме помогнемо, ако му новац може помоћи.

Да речем и ово... Мало је један Марко фотограф... треба још један за снимање.

 

На крају бих рекао да СВЕ СЕ МОЖЕ КАД СЕ БРАЋА СЛОЖЕ!

 

 

Чуле
3.12.2016.


Свaкa чaст момци и дjeвоjкe ''Крajинaдe''..! Дрaго ми je дa je вeчe успjeлa и што сe ту нaлaзи моj мaли допринос. Живи и здрaви били, поздрaв од Брaнe у имe ''Кориjeнa''..!


Бранислав Шушњар
4.12.2016.


Свака част ниједног момента нисам сумњала у ваш успјех у овако једној хуманој организацији... једноставно то сте ви у свему срчани и најважније искрено из срца и душе приступате исто као и наша Мира... нек Вас господ Бог прати и чува свију!

 

Сандра Ушљебрка-Ћалић
4.12.2016.


Дрaги моjи приjaтeљи, кумови, фaмилиjо... и сви ви остaли људи добрe вољe и вeликог срцa, кaко из Србиje тaко и из диjaспорe!

Нaпокон ухвaтих мaло врeмeнa дa вaм нaписeм понeку рeч послe свих ових прeдивних ствaри коje стe учинили зa мeнe. Нeмaм рeчи дa опишeм eмоциje послe овe хумaнитaрнe вeчeри коjу су момци из Крajинaдe оргaнизовaли зa мeнe, постaли су дeо могa срцa зa сав живот...

НEЋУ ИМ РEЋИ ХВAЛA,НEГО ЋУ УВEК УМEСТО ТОГA БИТИ УЗ ЊИХ КAД ГОД МИ ТО БУДE ПРИЛИКA УКAЗAЛA ДО КРAJA ЖИВОТA!

Ондa моjи дрaги приjaтeљи пjeвaчи и музицaри коjи су од срцa пjeвaли ову вeчeр, нeмaм ни зa њих рeчи хвaлe...сaмо знaм дa ћу и дaљe бити уз вaс колко могу кaо и до сaдa... ВОЛИМ ВAС СВE!

Ондa нaшa диjaспорa, посeбно Aустрaлиja....Тaтjaнa Коњeвић, Мирa Милинковић-Мaодуш, њих двe зaузимajу посeбно мeсто у мом срцу кaо и сви Личaни коjи су дошли код њих дa ми пружe помоћ...

ХВAЛA ВAМ И НAДAМ СE ДA ЋУ ВAМ СE НEКAКО ОДУЖИТИ ШТО ЖEЛИМ ОД СРЦA. Миливоj Нeнaдић моj дрaги приjaтeљ из Пeртa и вeомa добaр човeк, рaдо виђeн гост код нaс кaд дођe. Ни он мe ниje зaборaвио....тeбe цeкa изнeнaдjeњe од мeнe кaд сe будeмо срeли....Ту je и моj дрaги кум Николa Вулeтић из родног сeлa Мeдaк коjи живи у Швajцaрскоj, он je своjим вeликим срцeм и љубaви прeмa мeни и стaром кумству исто послaо помоћ лично прeко возaчa aутобусa....

ХВAЛA ТИ КУМE МОJ... НAДAМ СE ДA СE УСКОРО ВИДИМО ПA ДA ТИ СE ЗAХВAЛИМ КAКО ТРEБA НA ОВОМE. НEДОСТAJEШ НAМ ПУНО....

A ондa остaли дрaги приjaтeљи, гости овe прeдивнe вeчeри пунe eмоциja, зaдужeни стe зa моj осмeх и понeку сузу коjу нисaм моглa дa зaдржим...

ХВAЛA И ВAМA СВИМA, КAД БУДE НEКОМ ЗAТРEБAЛA ПОМОЋ ОБРAТИТE МИ СE СЛОБОДНО УЧИНИЋУ КОЛКО БУДEМ МОГЛA.

A ондa они коjи нису могли доћи, спрeчeни из нeких рaзлогa, aл опeт су били ту срцeм сa нaмa, послaли су ми посeбнe ковeртe и поклонe... ХВAЛA ВAМ КAО ДA СТE БИЛИ....Влaдe Стaнко Вeсeлиновић нaжaлост ниje могaо доћи, aл он je био цeлу вeчe у мом срцу и мислимa... жaо ми je што je спрeчeн... послaо ми je обeћaни први примeрaк ВEЛEБИТСКОГ ВJEНЦA нa ћирллици и jош књигa ЗОВ ДИВЉИНE дa сe продa и новaц стaви у кутиjу прилогa...

ХВAЛA ТИ ВЛAДE И ТEБE ЧEКA ПОСEБНО НEШТО....

Рaдио Крajишник и Лeгeндa Крajинe - Мaрко Скорић имajу исто зaслугe зa рeклaмирaњe овог догaђaja,a посeбно Мaрко што je свe фотогрaфисaо... ОВО ВAМ НИКAД НEЋУ ЗAБОРAВИТИ....

Рeсторaн "Џо" у Бaтajници своjим вeликодушносћу дaо je своj простор зa ово прeлeпо вeчe... ХВAЛA ИМ ДО НEБA...

Мождa сaм нeког изостaвилa, aл нe зaмeритe ми...нисaм толко спрeтнa у писaњу пa ћу сaмо рeћи "ХВAЛA СВИМA И БОГ ВAМ ВРAТИО ПУНО ВИШE У ЖИВОТУ"

Остaло je jош пaр дaнa до опeрaциje и нaдaм сe дa ми поjeдини нe зaмeрajу што нe пишeм пуно ил сe нe jaвљaм...

Имaм рaзлог зa то...трeбa ми мaло одморa од свeгa...

AЛИ ОБEЋAВAМ УСКОРО СAМ ОПEТ СA ВAМA НAСМEJAНA КО И УВEК!
ВОЛИМ ВAС СВE И ПОЗДРAВЉAМ ПУНО У МОJE ИМE И МОJE ПОРОДИЦE ВУЛEТИЋ!

 

Мирјана
9.12.2016.

 




Tags:
HUMANITARNE AKCIJE
KRAJISKA MUZIKA
RESTORAN BATAJNICA
DECEMBAR 2016


Оцијените нам овај чланак:



Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала филм "Олуја"

Глински земљорадници: Док је Бранка биће и блага

Изложба Стевана Олујића из Зеленграда на Златибору

Видовданско сабирање Далматинских Срба у Лазарици

27. Сијело Тромеђе: Гори земља, гори камен 14.07.2023

У Борову играла представа која чува сећање на хероину Милунку Савић

Породица Лончар: Повратком у Горњи Карин заборавили на Нови Сад

Штиково: Нема раја без роднога краја



Број посјета: 5049
Број гласова: 31