У селу Црногорци, поред Имотског, 12. маја 2016. свечано је прослављен празник Светог Василија, Острошког чудотворца. Пети манастир у епархији далматинској, чија је изградња почела још 2005. године, и још увек је у току, носи име овог светитеља и молитвама његовим заједно васкрсава у вери са православним народом имотског краја. Свету литургију, у још неизграђеном манастиру, служио је парох подгорички протојереј Бранко Вујачић, уз саслужење игумана манастира Драговић Варсонуфија и тројице пароха: имотске, биочићке и подгоричке парохије.

Поводом великог празника, у спомен светитеља чијим смо чудотворним исцељењима готово свакодневно сведоци, у Имотски крај дошао је велики број верника из свих крајева Хрватске, али по први пут и значајан број гостију из Црне Горе, родне земље овог великог угодника Божијег.

По завршетку литургије, парох подгорички, протојереј Бранко, обратио се верном народу честитајући му славу, рекавши да је задивљујуће то што је народ овога краја, после толико распећа и страдања које је доживео, подигао овај храм и посветио га Светом Василију Острошком, и на тај начин заједно васкрсава са овим великим светитељом, а светитељ тако борави међу њима и њихов је велики заступник пред престолом Божијим.

ИЗ ОСТРОГА ДОНЕТА ИКОНА

Свима присутнима отац Бранко је пренео благослов Његовог високопрео-свештенства митрополита црногорско-приморског Амфилохија као и поздраве епископу далматинском Фотију, свештенству и монаштву ове богострадалне епархије. Као славски поклон манастиру у Имотском, из Острога је донета икона светог Василија која је освештана на светитељевим моштима, са молитвеном жељом да светитељ преко ње штити, благосиља и исцељују ране овога народа.

- Драга браћо и сестре, дивно је што је народ овога краја подигао овај ма-настир и посветио га управо Светом Василију, који је дивни изданак нашег народа, наше цркве али и сведок васкрсења. Светитељеве мошти, након његовог упокојења, сијају и творе многа чуда чији смо сведоци. Нека вам је срећна и благословена слава. Дошли смо вам у госте, али дошли смо међу своје, по благослову нашег епископа, митрополита Амфилохија чији вам благослов преносимо. За благослов, и дар братске љубави, донели смо вам икону светог Василија, која је освештана на свечевим моштима, да вас штити и чува, да вида ране вашег страдања и вашег распећа, рекао је као је верном народу парох подгорички, отац Бранко.

ЗАХВАЛНИЦА ЈЕРОМОНАХА ЈОВАНА

Присутним верницима потом се обратио и настојатељ новооснованог манастира у Црногорцима, јеромонах Јован, заблагодаривши свима који су дошли у овај крај да заједно увеличају прославу великог празника. Отац Јован се захвалио гостима из Црне Горе на љубави и труду, што су прешли толики пут како би дошли у овај далматински манастир, рекавши да браћа из Црне Горе бораве близу моштију светог Василија, али да је светитељ присутан где год се налази његова светиња, и народ који му се моли, те позвао све присутне да се моле да овај народ опстане у суровим далматинским условима у којима живи, да сви заједно пронађу пут ка спасењу, љубав ка васцијелом свету, и проживе живот у покајању, љубави и слози.

- Желим свима вама да заблагодарим на доласку, на љубави коју сте показали данашњим доласком у ово место. Хвала гостима који су дошли преваливши пут из Црне Горе, како би се данас заједно са нама молили за опстанак нашег народа у овим кршним, суровим далматинским условима, да својим животом нађемо пут ка спасењу, да никога не осуђујемо, да имамо љубави ка васцијелом свету и да нађемо начина да живот проведемо у праштању, љубави и молитви, рекао је отац Јован, преневши благослов и поздраве епископа далматинског Фотија.

ФОЛКЛОР КАО ПРАЗНИК

Након свете литургије, уприличено је и скромно народно славље за све присутне уз богат културно-уметнички програм. Посебну радост домаћина изазвао је наступ фолклорне групе АНИП „Ђурђевданско коло“ из Подгорице, чији су чланови представили старе фолклорне игре и песме из Црне Горе и Србије. У миру и братској љубави разишли су се уз неизоставне мелодије гусала, инструмента без којег у Црној Гори нема ни једног народног весеља.

Васка Радуловић
Извор бр. 143.
25.5.2016.