Радовао сам се што ћу ићи на 10. Куп Баније у Угриновце 12. јуна 2016. Опет сам окупио екипу која се први пут видела, а никада није одиграла заједно, тако да нисам ни очекивао неку победу или бар реми. Хтео сам да се дружим са момцима који су обукли наше мајице, али су њих два убедљива пораза убедачила. Тако да се нисмо дуго задржавали… одгледали смо само меч из наше групе.

Својевремено је репрезентативац Дејан Станковић одговарао на питање неком домаћем новинару, где га је овај питао, каква је разлика у игрању за римски Лацио и милански Интер… А Станковић му одговара следеће: „То су богати клубови, тачније држе их турбобуржуји. Када Лацио негде скикса, долази власник Серђо Крањоти у свлачионицу и грми све из њега. Плаћа нас и има право то да тражи… Док је у Интеру другачије било. Газда Масимо Морати, дође после пораза у свлачионицу, сваком даје неки ситан поклончић и каже играчима да не клону духом, да на врху трибина стадиона 'Ђузепе Меаца' постоји човек коме срце куца за плаво-црне боје, односно овај клуб...“.

Ја први нисам за неко трчање, јер имам 10 кила вишка, друго, а чак и да имам идалну килажу, мени је спорт вид рекреације и пражњења од стресова на послу. Треће, без обзира на појединачно умеће наших играча, ми смо играли против екипа које су ГОДИНАМА заједно на окупу. Четврто, наши момци су се ипак срчано борили…

А та нека статива коју неки сањају и не могу да спавају… Боже мој. Важно је да у животу не погађамо стативе, већ голове.

Хвала момцима од срца.

chule80
13.6.2016.