Данас када заврших са тренингом, добих поруку од нашег Миће Прелџије. Тужне вијести ми саопштава.

- "Сјећаш се оног нашег Руса? Вадим Соколов...".

- "Да, сјећам се... био је и на Крајинади више пута...", одговорих потврдно.

- "Данас сам чуо да је погинуо на ратишту у Украјини, као добровољац ЛНР... прије три недјеље".

Срце ми се стегло од муке и невјерице!

*    *   *

Почетком 21. вијека када су друштвене мреже почињале да увелико живе и међу нама Србима, био сам један од оних који је волио да размјени мишљење на цивилизовани начин по форумима. Један од таквих је био и Крајинафорс, који је окупљао прогнани народ нашег ЗАПАДНОГ КОРПУСА кога су разни "Бљескови", "Олује", "Оркани", "Откоси", "Медачки џепови", "Миљевачки платои" расули широм планете.

Негдје, 2010. године се ту регистровао и Соколрус. Било ми је симпатично да неко из велике и братске Русије долази код нас и да га занима наша историја, култура, обичаји, судбина. Наредно љето он рече у порукама да долази на (пету) Крајинаду...

Вадим у средини, 2011.

Док није дошао, мислио сам да се шали, али стварно човјек запуца из Москве и право код нас. Заправо, он је у то вријеме био студент историје и оно чиме се он бавио јесте Балкан и све у вези тога. Штавише, рече како на руском јавном простору нема пуно информација о томе, па да је у договору са својим професорима одабрао баш то поље да се бави тиме.

Оно што смо ми могли да му помогнемо, причајући из прве руке то смо и урадили. Али он је тражио далеко више и није било те силе да га заустави. Како је шта упијао од информација, тако је допуњавао и писао на руској Википедији. Неко рече да је стигао и преко 450 написаних нових чланака, а око 30.000 измјенио постојеће са својим текстовима, само на том порталу. Али ту су и бројни други научни радови које је објављивао на руском говорном подручју. И најмања ситница о крајишким Србима њему је била драгоцјена.

Сјећам се једном је дошао и на неко Крајишко вече, мислим да је имао жељу да нађе неки цурицу међу овим нашим. Али, ипак се прије неколико љета оженио у Московској области и засновао породицу у Либертсију.

На професионалном пољу, он је стигао до титуле доктора историјских наука. За свој рад је више пута награђиван.

Нама ће остати у сјећању као висок момак дјечијег осмјеха. Са непуне 33 године живота, он је био јунак Отаџбинског рата у Украјни 2022-2023. Свој живот је дао за свог рањеног саборца кога је извлачио код Лисичанска. Усмртио га је гелер непријатељске гранате.

Једна топла, славенска и неискварена душа. Не само твоја породица, већ и цијела Русија треба да буду поносни што те имају (нећу да напишем имали, јер ти и даље живиш!).

Вјечан ти мир желимо у рајским насељима хвала што си нам дао своје вријеме и прилику да те упознамо.

У Царство небеско су га испратиле три жене: мајка, супруга и кћер.

Написа: Чуле
08.04.2023.