Нема тог човека који није чуо за онај чувени виц "Шта пева жандар када заврши основну школу? Прође лето тридесето година ми жао нијееее..." .

Е па са том песмом и мене зезаше већ неколико дана, што смс, што уживо ... Кажу и да сам матор, причају да су слабе моје кости Диване и да сам килав

Мооореее   Некима би се моравска мотика обрадовала... Лажу, људи, кад вам кажем лааажуууу... Оно најважније, ја се и не осећам маторим Прави дечарац је у мени Могу још и да потегнем, поједем, попијем колико треба... а кадар сам стићи и престићи и на страшном месту постојати!   Ево зима ударила, а ја здрав ко дрен

Да се ја сада ође не би хвалио, да не испада како "желим бити главни" : , или она чувена одвала "најјачи у разреду" Овим сам само желео мало навести причу на воденицу мог тридесетог рођендана.

Рођендан ко и сваки други, ништа посебно, једино што сваке године морам подсећати људе да сам одавно пунолетан и да не купују никакве поклоне, јер нисам више клинац који ће да се радује чоколадама или пак чувеном бициклу "ВМХ", када сам ономад у завичају био главни баја Оно што се од њих тражило јесте присуство!

Мада уистину, од свих поклона које сам добио за рођендан два су ми посено драга... Једна лепа књижица, коју сам у даху прочитао и један комад хартије који је био у тој књизи

Углавном... оно што јесте истина од тих прича које причају за мене, јесте да имам толико људи за позвати, па не могу их све од једном, јер се онда по старом лошем обичају претворим у конобара ... и онда то траје пар дана .

Идеја за овако необичан провод дала ми је Миња. Наша крајишка цурица са новом фризуром , која је неки дан и била у једној култној БГ пивници на Зеленом Венцу. Требало је наћи ту пивницу, и уплатити резервацију, јер је две недеље унапред све резервисано, а ја сам једва успео за горњи део да средим да нас пусте. Оно што је мене уопште намамило ту свако није пиво већ што рекоше да ту имају музиканте који свирају уживо праву народну кафанску музику, где нико не арлауче, не певају се хитови гранда и слично... онда мооожеее! Речем ја то и газдарици, а њу баш обрадоваше идеја о свему овоме.

Дан када смо ми требали ићи овде да се провеселимо и попијемо најављују ледену кишу... што је уплашило нашу далматинку, која рече да код њих нема ледених киша, а ни снега Онда је то уплашило једног далматинца, који рече како је прехлађен и мора још неке важне особе да превезе Али, ето ми остали се скупили, и нашли на Зеленом венцу... мало смо и трчали до њега... али најважније да нисмо каснили, да смо 20 метара од зграде били "спремљени"   и чак куповали неке шналице Чекали смо додуше једну Банијку, али она стварно путује из далека, па јој се прашта.

И тако сви ми одосмо у пивницу... заседнемо горе, где нам све било резервисано. Поче наручивање пића... но, не лези враже... људи окомене почеше да траже ВИШЊУ , баш као у стара добра времена ... Али оно гле чуда, немају вишњу?! Ја сам почео са ракијом, остали са пивом углавном... а неки и сокићем.

После сам и ја прешао на јагоду... али се пивчина некима баш приближила души. Није нас било блам, већ смо сишли доле па смо после неког времена играли колце, па у двоје док су нас неки вешто кулирали одозго

Занимљиво је и да смо испратили добар део репертоара који су музиканти свирали... Мика нас је забављао са својим догодовшитанама са факултета ... сада је он гуштер Поготово она са "буреком из 1993."

Неки мораше и раније на бус, па утекоше пре времена Али ми остасмо до пола један. Дим нам се свима залепио са очи, и одећу.

После наравно отпратисмо цурице кући... а ми свако на своју страну...

chule80
18.12.2010.