У четвртак увече 28.7.2011. стиже ми позив од селектора из Удружења Банијаца, да ли хоћу да идем у Мали Градац, на Банију, где ће се организовати фудбалски турнир у склопу 9. традицоналних сусрета на Банији. Све је било плаћено, једино се тражило присуство, и наравно фудбалско умеће. Тражио је чика Миле још једног да му нађем... па сам звао и пашу, пошто је млад, и може да потегне још А и што кажу домаћи је тамо.

Иначе ово је мој трећи одлазак на Банију... а онај претходни из 2008. сам раније дообро описао и као што рехох остао ми је у јако лепом сећању.

Ишло се органзиовано са мини бусем са главне железничке станице око поноћи... и то могу рећи да је добар бус. Није се штедело. Успут смо покупили још неке људе. А иначе већину тих људи познајем из Бановаца, са фудбалског турнира, који се одржава већ 5-6 година за редом, у организацији овог удружења Банијаца. Тако да су заправо били младићи из екипа "Вукови Глина", "Банијска Шљивовица", "Браћа Глина" и ветерани "Дачо Шаш". На крају је испало да имамо бројност за 2 екипе... А видело се да смо могли и трећу направити. У путу смо покушали и неку песму повести... али друг Перо није био нешто наоштрен за то

На граници смо ишли у кућицу, и објашњење где идемо, и ко нас тамо зове?! Ко да те зове у рођени крај?! Дошло ми да заорим тамо из све гласа (Зове Банија, као некада, зову гробови мојих предака... Зове поново пранђед Јово, куца у мени срце његово!). Но, били смо фини... Једино што је Перица заборавио моје име па чак и тамо на граници: "Крајинада, па Крајинада"... Ја му објашњавам да смо на граници, и то хрватској.  Да ћемо се ладити у притвору, а да од фудбала и Баније нећемо видети ништа. Прођосмо те формалности и правац Банија.

Нешто смо и ухватили сна, кад пред зору стигосмо у срце Баније, где смо свратили код рођака једног момка из буса. Мислио је како је рано што ћемо им тамо банути... а они се обрадоваше и одмах ракију на точење. Проговорисмо мало са њима... а они обећаше да ће доћи да навијају за нас.

Стигосмо у Градац око пола осам, и видесмо да се домаћини баш потрудише око терена. Наместише голове, мреже, обележили терен... једино фалише трибине. Шалим се. Није ово прозивка, већ хтедох рећи да би било добро да се овај турнир омасови! Пријављено је било 11 екипа, а на крају учествовало 8, где смо били подељени у 2 групе. Ми из буса смо формирали 2 екипе: прва је била "Дачо Шаш", а друга "Банија-Батајница". Шта више, на моје изненађење, људи из Удружења Банијаца су нам обезбедили дресове!? Наши су били црно-плави, као што имају играчи Интера из Милана... а Батајничани су имали неке црвенкасте налик Манчестер Јунајтеду.

Прва утакмица Дачо-Шаш је била са екипом Крњака, који су после освојили 3. место, у дуелу са нашима "Банија-Батајница", изгубили смо минимално 1:0. Ту смо се иначе испромашивали 3-4 зицера.

У другој утакмици, за коју не могу описати што ми је жао што нисам је снимао, смо добили "појачања", јер је оцењено како млађи не знају да играју , па ће играти појачања са старијима... Да би брод почео одмах да тоне Пукла је петарда 5:3 на крају, а ја нисам ни улазио у игру. Поента је да су појачања били играчи који су некада играли пре 20-ак година добар фудбал. Међутим, сада су се развлачили на терену, глумили Инзагија, свађали се са судијом... а све ми је било јасно када су пре утакмице намештали фризуру. Да би се схватило да их треба склонити не би ли освојили неки бод.

Тако и било, у тој трећој утакмици са Банским Грабовцем. На голу је дошло до промене. Стао је мали Ацо. И шта више повели смо 1:0, а они изједначили са 1:1, где је наш голман олако из даљине примио гол. Затим њихово ново вођство 2:1, али нисмо се предавали... Тек тада је настала жестока борба и ново изједначење 2:2! Била је шанса за макар бод, ако не и победу... и то се десило када је пашо затресао њихову мрежу за 3:2! Даље се опет одвијала жестока борба, јер су хтели макар бод да освоје... али издржали смо!

Оно што је најтрагичније у том делу да је екипа Б. Грабовац освојила после турнир... а ја сам то и предвидео, рекавши на почетку полуфиналне утакмице Аци из Двора: "Сад гледај, кад ови освоје турнир!" Тако и би. Провукоше се у полуфиналу, са Крњаком... а у финалу су победили "Рајковиће" 3:2, чини ми се. А ту су заслужили победу, мора се признати.

Наша друга екипа "Банија-Батајница" се домогла 4. места и играли су можда и најатрактивнији фудбал. Групу су лако прошли, остваривши 2 убедљиве победе и један реми, а у полуфиналу су поражени на пенале од Банског Грабовца 1:1 (3:2 пен). Иако су и наши запели у полуфиналу, повевши 1:0, примају олако изједначујући гол, затим на пеналима промашују један гол, и одмах затим меч за 3. место које су изгубили. Заправо, њима је фалила свежина, још 2 играча да би се могли мењати. Док су имали снаге они су млели, кад је понестало, пукли су ко лајсна. Добили су утешну награду за фер-плеј Иако је и ту неправда начињена нама Ми нисмо имали искључења, а они јесу.

Након фудбала уследио је културно-уметнички програм код Дома културе, где је СКУД "Просвјета" са својим пододборима из Книна, Сиска, Петриње, Белог Брда, Огулина, плус још неки гости... Фолклорни програм по мом скромном мишљењу лош. Могло је то пуно боље да се одради. Можда ће неко рећи да сам субјективан, али сад видим колико КУД Крајина вреди и колико је програм добар. Далеко од тога да смо најбољи... али сигурно да смо међу најбољима.

Могли су организатори да позову КУД Крајина и да изведемо рецимо кореографију Кордуна, Баније и још Грмеча и Лике.

Да би шлаг на торту био забавни део. Ту је била музика, и играло се коло на све стране. Ја повео коло нисам, јер смо ми тада били на вечери. Али када сам дошао, зна се ко је био Дане Паздрк

Овакве зборове, манифестије треба обнављати! Да је среће па да догодине опет дођемо у што већем броју... Да и КУД Крајина овде дође и да заоримо ојкана, да цурице наше исто пусте гласа... да играчи подигну прашину, јер је бина велика и на висини... хоћу рећи да има разлога зашто и да дођемо. Па и фудбал да фолклораши одиграју.

Било је лепо бити део овога!

chule80
31.7.2011