,,Удружени можемо све!" (Бранка)


Драги учесници, најдража публико, донатори и људи добре воље и чиста срца,
Ово дијело је заслуга свих вас и свих нас зато, као организатори, осјећамо жељу и обавезу да са свима вама подијелимо нашу радост и радост породице Маријан, посебно предивне и паметне дјечице са којом смо данас имали привилегију да се дружимо.

Учесници су се свим срцем одазвали, публика такође и зато вам се бескрајно захваљујемо. Можда је управо у томе величина ове хумане приче која се, искрено надамо, неће завршити само на овоме.

Поред једне квалитетне вечери, сакупљено је 31.580 RSD, а Српска солидарност храном обезбедила је пакете, поклоне и слаткише за дјечицу. Данас смо има купили веш машину, пошто нам је мајка Милица саопштила да им је то најпотребније, као и ранчеве и пернице за два школарца. Да би обоје имали пернице додата је разлика. Веш машина: 26 990 RSD, два ранца и двије пернице укупно 5.033,76, дакле све укупно 32 023,76 RSD.

Трошкове око организације смо свели на минимум и сви су покривени од стране организатора.

Поред учесника којима дугујемо највећу захвалност, хвала и двојици Милана – Беслаћу и Чучковићу, хвала на много чему, посебно за обезбеђен превоз и покривање трошкова истих.

Овога пута имала сам велику помоћ браће Рудан који су се максимално ангажовали око свега и сигурно носе највећи дио заслуге за све. Ђорђу хвала за оне дуге кафе и консултације - истренирали смо живце заједно, Милану за детаљну анализу текстова - имамо материјала и за наредну годину јер смо ове морали да се прилагођавамо према разним ограничењима, Миши за професионалност и што је имао снаге да нас трпи до ситних сати... Марку хвала до неба за све, а имало би се набрајати; фотографије, снимак, монтажа... мало је таквих људи као што је он. О томе смо и данас причали у путу.

У Баранди смо провели један незабораван дан који је доказао да сложни и солидарни можемо заиста све. Упознали смо дивне мале људе који су нас одушевили својим гостопримством и скромношћу. Испунили су наша срца радошћу и топлином, а ми вам их преносимо кроз ове слике. Преносимо вам такође њихове поздраве и захвалност. Тако настављамо круг даривања и радости који смо покренули.

Сутра – када се слегну утисци и коначно наспавам, написаћу пар ријечи о сваком од њих. За сада, то су: паметница – Бранка, зврк –Ђорђе (7), најтоплији загрљај – Никола (5) и ћутљиви Марко (3).

П.С.
На једној сличици држе плакат како би били заједно са учесницима програма, а добили смо и са њихове стране пролазну оцјену за нашу хумну поетско-музичку причу.



Ђурђица Поповић


29.1.2017.

Сада схватам, да ако сам и најмање заслужио да неколико својих скромних мисли преточим у говор пред дивним аудиторијумом, онда заиста нисам апсолутно заслужио да учествујем у додели средстава која су прикупљена на основу тог скупа.

Породица Маријан из Баранде нас је све јуче научила једну велику животну лекцију. Људи, они су били срећни и пре него што смо дошли, постали срећнији нашим доласком, а остали још срећнији када смо их напустили. Они живе и више него скромно, али због тога нисам осjетио ни трунку сажаљења, чак напротив.

Дјеци која су схватила да си срећан када имаш кога да загрлиш, да си здрав, ако умеш да заволиш, се човек попут мене, који је у многоме заборавио те чаробне лекције, може само неизмерно дивити.

Био сам део људи великог срца који подједнако живе за завичај, као и за хуманост, а ово све пишем зато што само убјеђен да ће неки од вас такође упамтити Баранду најмање по серији, јер ова дјеца вапа да поклоне осмјех и загрљај, и надају се неким новим људима...

Милан од Динаре
29.1.2017.