Манастир Крупа код Обровца је најстарији у Далмацији - градњу је започео српски краљ Милутин 1317. године, а завршио Стефан Дечански. У манастиру је једно вријеме боравио и Доситеј Обрадовић, док је Симо Матавуљ током свог четворогодишњег боравка написао чувену приповијетку "Пилипенда", која говори о противљењу унијаћења.
Настојатељ манастира Крупа протосинђел Пајсије Будимир наводи да је, према предању, градња манастира почела 1300. године.
"Вијековима уназад, манастир Крупа свједочи о постојању православља у Далмацији. Крупа је посебна. Многе знамените личности дају на значају самом манастиру. Овдје су боравили Доситеј Обрадовић, Герасим Зелић, Света мајка Ангелина и Симо Матавуљ, који је у Крупи упознао све љепоте српског језика", напомиње калуђер Пајсије.
НЕПРОЦЈЕЊИВО БЛАГО
Иако је неколико пута рушен, манастир Крупа се увијек уздизао и васкрсавао, опстајао и одолијевао бројним недаћама.
"У овим манастирским зидинама старим неколико вијекова чувају се тајне. Оно што ми свакодневно осјетимо је енергија монаха који су овдје живјели. Та енергија нам даје снагу да се одржавамо, чувамо и да не малаксамо у данашњим временима", казује монах Пајсије.
Манастир Крупа посједује рукописе из 15. вијека и Јеванђеље из 1759. године који су остали сачувани захваљујући католичким свештеницима Павау Керу и Чедомилу Шупрахи, који су након "Олује" све вриједне предмете превезли у Задар.
РЕПА СА КОРИЈЕНОМ
Монах Пајсије у манастиру Крупа борави од 2019. године. Монашки живот почео је на Фрушкој гори, боравио је једно вријеме у Канади, али данас је у Далмацији, одакле су његови коријени.
"Кућа мога оца је овдје недалеко од манастира, са сусједне стране Велебита из Зрмање. Зов завичаја учинио је да се вратим овдје и срце ми је сада на мјесту. Божији путеви су учинили да се вратим у родну груду", наводи монах Пајсије.
Према његовим ријечима, данас живот православаца у Далмацији тече без проблема. Далматинци су, како каже отац Пајсије, посебни људи.
"Људи су овдје каменитог става, али пуног срца. Они се заиста дају несебично за Светињу. Мораш с њима да се саживиш да би их придобио", наводи отац Пајсије.
Данас је мало оних који се враћају у земљу својих предака, али их има.
"Сви треба да знају да срце нигдје не може да туче као што туче у завичају - нигдје не можеш да осјетиш своје постојање ван онога одакле потичеш", казује калуђер Пајсије са надом у гласу да ће се сваког дана неко враћати у Далмацију одакле је кренуо у далеки свијет.
ПОСТ ЈЕ МОЛИТВА И ЉУБАВ
Отац Пајсије сматра да је данас потребно да људи буду ближи једни другима како би били бољи.
"Љубав је оно што треба да свједочимо на сваком мјесту. Поготово сада за вријеме Божићног поста, када очекујемо радост рођења Исуса Христа, треба да се сви преиспитамо - ко смо, гдје смо и шта смо, али и да се трудимо да допинесемо нешто добро", казује отац Пајсије.
Према његовим ријечима, у савременом свијету технологије и брзог живота не смије човјек заборавити вјеру, коријене и отаџбину.
"Савремени човјек жури за нечим. Мислим да нема циљ који је ставио пред себе. Када посматрам људе како пролазе, њихов израз лица одаје њихову унутрашњост. На неким лицима види се радост и да човјек иде ка циљу, али већина је оних који лутају и тумарају по мраку овога свијета", прича монах Пајсије.
ОСМЈЕХ НА ЛИЦУ
Далеко од савременог свијета, у манастиру Крупа, који седам вијекова чува тајне монаха и знаменитих личности које су обиљежиле велики дио српске историје, остаје калуђер Пајсије.
Он чува најстарији манастир у Далмацији и остаје са молитвом у срцу, а осмјехом на лицу, да дочека сваког путника намјерника и случајног пролазника испод Велебита, у самом срцу величанствене Далмације.
Извор: СРНА
Преузето са: glassrpske.com
09.12.2022.