Разбуђивање - Замрачена тема о Вуковару 1991 - www.krajinada.com

10. мај 2023.


РАЗБУЂИВАЊЕ - ЗАМРАЧЕНА ТЕМА О ВУКОВАРУ 1991


У 70. емисији Разбуђивање гостовао је Љубинко Стојановић, некадашњи директор РТВ Вуковар.

Љубинко Стојановић је рођен 1953. године у граду на Вуки. Ту је и одрастао, школовао се и провео своје најлепше године живота.

У емисији Разбуђивање Стојановић је објаснио неколико важних чињеница које већ деценијама стварају нејасноће код већег дела становништва не само бивше Југославије, већ и Европе и света.

Наиме, Вуковар је од давнина био насељен православним становништвом и био важан културни, политички, економски и друштвени центар србске заједнице још у време Аустроугарске царевине. У међуратном добу вуковарски Срби су чинили авангарду не само града на Вуки и Срема, већ и читаве Краљевине Југославије. Зато су се побунили када су силом угурани у Бановину Хрватску 1939. услед договора Цветковић-Мачек у југославенској Влади.

Током Другог светског рата хрватски фашисти су почели са покољима србског живља још у априлу 1941. а највеће стратриште је било Дудик. Режим клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске је циљано населио 2.000 Хрвата у вуковарски крај који су дошли из западне Херцеговине (Посушје, Груде, Љубушки, Међугорје, Широки Бријег) или пак југозападне Босне (Ливно, Бугојно, Купрес...). Управо њихови потомци ће 1990-1991 узети оружје у руке и насрнути на Србе.

Раних 1970-их година на тлу авнојевске Хрватске букнуо је проусташки покрет МАСПОК односно ткз. Хрватско прољеће. Циљ је био насилно издвојити Хрватску из СФРЈ. Овај покрет је и у Подунављу имао своје одјеке, а међу омладином се истицао Томислав Мерчеп, усташки потомак. Пробелеме на националној основи Стојановић је осетио тако и током гиманзијских дана, јер се јасно видело ко коме припада, односно да и међу професорима постоји национална поларизација.

Почетком осамдесетих година Вуковар постаје одлично место за живот, што показује и његово 4. место по БДП на нивоу читаве југославенске државе. Друштвени комбинати: Борово, Вупик, Вутекс...итд. су упошљавали велики број радника и то је омогућавало добар стандард свих становника.

Ипак, у читавој СФРЈ осећа се велика економска криза 1989-1990, што је омогућило екстемистима да стварају вештачким путем побуне које су касније врло брзо добиле и национални предзнак. На локалним изборима априла 1990. у вуковарској општини милитантна странка Хрватска Демократска Заједница (лидера Фрање Туђмана) доживљава убедљиви пораз, јер је добила само 26% гласова, док је победу остварио Савез Комуниста Хрватске (лидера Ивице Рачана). Врхушка ХДЗ наређује општинском одбору да дестабилизује локалну самоуправу и насилно преузме власт што чине Томислав Мерчеп у граду Вуковару и Благо Задро у Борову Насељу.

Чим су прваци ХДЗ у пролеће 1991. запосели град и општинске институције почиње ужасан терор према србском становништву: пљачке, уцене, убиства, минирање кућа и локала, силовања, психо-физичка малтретирања... све то је чињено са циљем застрашивања Срба и елиминације са тог простора. Прва србска жртва је Стеван Инић убијен 1. маја у селу Бршадин на свом кућном прагу. Већ 29. јуна комшије убијају Јована Јаковљевића испред куће... наредних дана број убијених Срба цивила се константно повећава, а наоружани одреди Мерчепа харају градом и газе свакога ко им стане на пут. Срби су били страховито уплашени за своју личну сигурност и имовину.

Крајем јула 1991. почиње напад на касарну Југославенске Народне Армије у насељу Петрова Гора.

О тешкој ситуацији и атмосфери у Вуковару августа месеца 1991. Марин Видић "Били" извештава хрватску Владу у Загребу и говори да Мерчеп изазива рат. Тих дана је и Љубинко Стојановић напустио град тако што је платио велику суму новца напружаним припадницима паравојних формација ЗНГ који су контролисали пунктове за излаз/улаз у град. Мајку је још раније био одвео у Боботу код рођака.

Хрватске "Зенге" су срушиле саборну цркву Св. Николаја  (подигнута 1733.) у центру града, а тешко оштетиле храм Св. Петке (подигнут 1808.) на Доброј Води на Адици.

Када су отпочеле коначне борбе за ослобођење Вуковара, Стојановић је био добровољац у гардијској јединици ЈНА из Београда. Званично ЈНА преузима град увече 18. новембра 1991. што су хрватски медији прогласили "Пад Вуковара". Он је дошао у своју кућу која је била срушена мало после што је он напустио град.

Учесник је обнове Вуковара 1992-1996, а крајем 1991. је почео да успоставља медијску кућу која је касније прерасла у Радио-телевизију Вуковар. Све док почетком 1998. Сремско-Барањска област није интегрисана у уставно-правни поредак Републике Хрватске у Вуковару су се редовно одржавали догађаји који су неговали културу сећања. Касније су то пребацили у Ср. Каменицу.

Иако је силом неприлика напустио град новембра 1997. њега Вуковар никада није напустио и данас сања моменат када ће се вратити.

У емисији Разбуђивање Стојановић се осврнуо на случај "Овчара" од кога је у хрватским медијима направљен мит. И сам је био тамо краће време око 60 минута тог 19. новембра те посведочио да се ради о паравојницима који су дошли у градску болницу пред ослобођење те покушали да одглуме лажне рањенике. Припадници локалне Територијалне одбране су их препознали и тако је направљено убиство за које су оптужени официри ЈНА, иако они нису имали никаква сазнања да ће се тако нешто десити.

Његови ратни саборци су током 2007-2012 пред Специјалним судом за ратне злочине у Београду осуђени на вишегодишње казне затвора иако њихова кривица није доказана, већ је то био терет ткз. демократске власти која је водила евро-атланске интеграције: С друге стране нико од хрватских бојовника није одговарао ни за једно убиство Срба у Вуковару 1991. Они су сви слободу угледали августа 1992. у Неметину крај Осијека у чувеној "Панићевој размени". Дочекани су у Хрватској као хероји.

Данас Стојановић води Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" и организује зимске сусрете србских земаља на Јахорини.




Tags:
EMISIJA RAZBUDJIVANJE
ISTOCNA SLAVONIJA
ZAPADNI SREM
LJUBINKO STOJANOVIC
OPSTINA VUKOVAR
BOROVO NASELJE
BOGDANOVCI BRSADIN
TOVARNIK PACETIN
NOVEMBAR 1991
OSLOBODJENJE OKUPACIJA
MARTIN DOSEN
MISIJA UNTAES
UBISTVO CIVILA
BLAGO ZADRO
TOMISLAV MERCEP
HRVATSKI ZLOCINI
BRACA MOLNAR
SLUCAJ OVCARA
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
OBALE DUNAVA
MLADEN MRKIC
JOVAN JAKOVLJEVIC
LAZNI RANJENICI
JURAJ NJAVRO
VESNA BOSANAC


Оцијените нам овај чланак:



Кристална ноћ у Госпићу 30 година касније (1991-2021)

Разбуђивање: Злочиначки ланац у Западној Славонији 1991-1995

Емисија Разбуђивање: Лички дивани

Разбуђивање - Убиства и прогон Срба у Сиску 1991 - Ненад Абрамовић

Разбуђивање - Замрачена тема о Вуковару 1991

Чувар материјалног блага - Жељко Утвар

Квaдрaтурa кругa: Крajино моja судбино

Емисија Разбуђивање: Кордун се у срцу носи



Број посјета: 577
Број гласова: 5